I deca i odrasli koji žive sa invaliditetom su više izloženi zlostavljanju u različitim oblicima nego oni koji to nisu. Zlostavljanje djece i odraslih sa cerebralnom paralizom može uključivati emocionalno i verbalno zlostavljanje, fizičko nasilje u porodici, zanemarivanje, uskraćivanje brige, ili čak seksualno zlostavljanje i napad. Invalidi su ranjivi jer se mogu smatrati slabima, nesposobnim za komunikaciju i nesposobnim da uzvrate udarac.
Svako ko brine i voli dete sa cerebralnom paralizom treba da bude svestan mogućnosti zlostavljanja i da poznaje znake da se to dešava. Ako vidite znakove zlostavljanja, važno je da prijavite svoje sumnje. Ako ne vidite nikakve znakove zlostavljanja, važno je da budete savesni i da poduzmete korake da zaštitite voljenu osobu sa invaliditetom i da ga zaštitite od zlostavljanja.
Statistika nasilja
Prema nedavnim istraživanjima koja se odnose na zlostavljanje djece i odraslih sa invaliditetom, rizik od zlostavljanja je značajno veći u ovim populacijama. Deca sa smetnjama u razvoju su četiri puta češće žrtve nasilja nego deca bez invaliditeta. Tri puta je veća verovatnoća da će biti žrtve seksualnog nasilja. Deca čiji su invaliditeti kašnjenje u razvoju ili intelektualni, što je ponekad slučaj kod dece sa cerebralnom paralizom, rizici su još veći. Ova deca imaju četiri i po puta veću šansu da iskuse seksualno zlostavljanje. Odrasle osobe sa invaliditetom biće žrtve nasilja jedan i po put više od osoba bez invaliditeta.
Navedene statistike dolaze iz akademskih istraživanja i pregleda literature, ali istraživanja su takođe pružila uvid u to koliko su ugrožene osobe sa invaliditetom zapravo ranjive. Jedno istraživanje koje je sprovelo više od 7.000 osoba sa invaliditetom ili njihovih staratelja otkrilo je da je 70% njih iskusilo neku vrstu zlostavljanja. Polovina ovih opisanih fizičkih zlostavljanja, 40% je iskusilo seksualno zlostavljanje, a 90% je izjavilo da su emocionalno ili verbalno zlostavljani. Drugi su prijavili finansijsko zlostavljanje i zanemarivanje.
Zašto su invalidi ugroženi od zlostavljanja
Postoje mnogi faktori koji čine decu i odrasle sa cerebralnom paralizom i drugim invaliditetom podložnijim žrtvama. Ovi ljudi su često zavisni od negovatelja i manje je verovatno da će da prijave zlostavljanje. To može biti rezultat ograničene sposobnosti komuniciranja, ali i posledica straha od kazni.
Fizička invalidnost
Dete koje je fizički ograničeno možda neće biti u stanju da uzvrati udarac ili da ode od zlostavljača. Ovo dete je kao zatvorenik u strašnoj situaciji, ne može da ode zbog svog tela.
Dete ili odrasla osoba sa invaliditetom može jednostavno imati slabije razumevanje o tome šta je zlostavljanje i šta treba učiniti. Pogotovo ako je žrtva intelektualno ili razvojno onesposobljena, njemu ili njoj možda neće biti jasno da nešto nije u redu. Štaviše, žrtva može biti zbunjena prirodom odnosa sa nasilnikom ako je to član bliske porodice, prijatelj ili negovatelj.
Šta predstavlja zlostavljanje?
Zlostavljanje je širok pojam koji obuhvata mnoge radnje i nedelovanja i može biti namerno ili nenamerno počinjeno od strane negovatelja, članova porodice, nastavnika, komšije, nekoga ko živi u istom domu, socijalnih radnika, lekara, čak stranaca ili poznanika. Zlostavljanje je sve što oduzima nečiju slobodu, ljudska prava ili dostojanstvo ili uzrokuje štetu ili povredu. Važno je razumeti da zlostavljanje može biti počinjeno od strane bilo koga i na bilo kojoj lokaciji, čak i tamo gde ga ne biste očekivali ili od nekog kome verujete. Zlostavljanje je češće kada postoji odnos između dvoje ljudi nejednake moći, kao što su negovatelj i dete sa invaliditetom. Takođe je češće kada postoje značajne starosne razlike, kada je nekome data potpuna finansijska ili pravna moć nad nekim drugim, kada su resursi za njega ograničeni, i kada se negovatelju slepo veruje i nikada nije proveren.
Vrste zlostavljanja
Zlostavljanje može poprimiti različite oblike, od fizičkog nasilja do zloupotrebe novca. Važno je znati sve načine na koje osoba sa invaliditetom ili dete sa cerebralnom paralizom može postati žrtva zlostavljanja. Samo ako ste svesni, možete da zaustavite ili sprečite da se ovo zlostavljanje desi:
Fizičko zlostavljanje
Ova vrsta zlostavljanja je svaka vrsta fizičkog nasilja. Može uključivati udaranje, modrice tako što ćete uhvatiti silu, gurati, udarati, paliti, vući, ili bilo koju drugu vrstu fizičke povrede. Fizičko zlostavljanje može čak uključivati i lekove, prisiljavajući osobu da uzme previše ili premalo lekova ili čak opijati ili neka vrsta otrova. Neodgovarajuće obuzdavanje osobe sa invaliditetom može se smatrati i fizičkim zlostavljanjem.
Seksualno zlostavljanje
Seksualno zlostavljanje je bilo koji seksualni čin bez pristanka ili bilo koji seksualni čin sa maloletnikom ili osobom koja nije sposobna da da pristanak. To može biti neprimereno dodirivanje, seksualni komentari ili uznemiravanje, prikazivanje slika ili delova tela, izvođenje seksualnih radnji pred nekim ili prisiljavanje nekoga da se upusti u bilo koju vrstu seksualnog čina, uključujući i seksualni odnos.
Zanemarivanje
Zanemarivanje je primer zlostavljanja koje proizlazi iz nedelovanja. Ako se o nekome sa invaliditetom ne brine adekvatno, odgovorna osoba je kriva za zlostavljanje. Zanemarivanje može značiti nedavanje lekova, nepružanje terapije, nepružanje adekvatne ishrane, ili čak izolovanje nekoga u društvu.
Verbalno ili emocionalno zlostavljanje
Verbalno zlostavljanje je jednostavno i uključuje bilo koju vrstu okrutnih izjava ili izjava koje uzrokuju neudobnost, emocionalni bol ili strah. Emocionalno zlostavljanje može biti mnogo šire, iako efekti mogu biti isti. Svaka vrsta akcije ili neaktivnosti koja emocionalno ugrožava osobu sa invaliditetom, kao što su pretnje da se uskrati tretman ili hrana, smatra se emocionalnim zlostavljanjem. To se može preklapati sa zanemarivanjem.
Finansijsko zlostavljanje
Finansijsko zlostavljanje je svaka zloupotreba novca osobe sa invaliditetom. To bi moglo značiti da se troši bahato, rasipa ili krade. Korišćenje novca osobe za bilo koju drugu svrhu osim nege ili dogovora o trošenju smatra se zloupotrebom.
Maltretiranje
Maltretiranje je posebna kategorija zlostavljanja. Moglo bi da poprimi mnoge oblike od fizičkog nasilja do emocionalnog zlostavljanja, pa čak i finansijskog zlostavljanja, ali ima dosledan, pravilan i čest obrazac koji žrtvu drži u strahu i zastrašivanju.
Znaci zlostavljanja
Postoje mnogi znaci zlostavljanja koje bi voljeni i staratelji trebali znati i tražiti, čak i ako misle da mogu verovati svim ljudima s kojima osoba s invaliditetom provodi vreme. Fizičko zlostavljanje može biti označeno modricama, posekotinama, opekotinama, pothranjenošću, pogoršanjem bolesti ili bilo kojim drugim fizičkim oštećenjem koje se ne može objasniti na drugi način.
Emocionalno i verbalno zlostavljanje može uzrokovati da žrtva ispoljava promene u ponašanju koje ne možete objasniti. To može uključivati niže samopoštovanje, češće plakanje, probleme sa spavanjem, nasilno ponašanje, delovanje iz straha, ili bilo koje druge promene koje se jednostavno ne čine normalnim.
Znaci zanemarivanja osobe sa invaliditetom mogu uključivati i promene u ponašanju, ali i nedostatak čistoće i lične higijene, gubitak težine, infekcije i druge znakove da on ili ona ne dobijaju adekvatnu negu.
Znakovi seksualnog zlostavljanja mogu uključivati i promene u ponašanju, jer seksualno zlostavljanje nije samo fizičko; ima i emocionalne efekte. Drugi mogući znakovi seksualnog zlostavljanja uključuju strah od fizičkog kontakta sa drugim ljudima, ponašanje otvoreno seksualno, uplašene reakcije na nekoga specifičnog, i fizički znakovi kao što su bol u trbuhu, krvarenje, iritacija genitalija i seksualno prenosive infekcije.
Finansijsko zlostavljanje može biti očigledno samo ako istražite novac osobe sa invaliditetom i otkrijete da nedostaje zbog smanjenih resursa. Znakovi nasilničkog ponašanja uključuju fizičke znakove kao i emocionalne i ponašajne reakcije kao što su gore opisane, kao i strah od određene osobe.
Prijavljivanje zlostavljanja
Svako ko sumnja na bilo koju vrstu ili stepen zlostavljanja deteta ili odrasle osobe sa cerebralnom paralizom ili bilo kojim stepenom invaliditeta mora to prijaviti. To je jedini način da se pomogne žrtvi i da se zlostavljanje zaustavi. Mlađi ljudi se mogu javiti odrasloj osobi od poverenja, kao što je roditelj, učitelj, lekar. Odrasli koji sumnjaju u zlostavljanje trebali bi to prijaviti policiji. Ako je osumnjičeni zlostavljač unajmljeni negovatelj, učitelj, doktor ili drugi profesionalac, sumnje treba prijaviti i njihovim organizacijama. Zlostavljanje se može prijaviti i službama za zaštitu djece, socijalnim ustanovama, grupama za zaštitu ljudskih prava i invalidnosti.
Sprečavanje zlostavljanja
Svaku sumnju u zlostavljanje treba prijaviti, ali je mnogo bolje ako se može spriečiti. Ako imate invalidnu osobu u porodici, budite svesni rizika i preduzmite korake da spriečite zlostavljanje. To znači da nikada nećete imati potpuno, slepo povjerenje u jednu osobu. Sve vaspitače i ljude koji provode vreme sami sa detetom ili odraslom osobom sa invaliditetom treba redovno proveravati. Svakome ko je nevin u zlostavljanju to mu neće smetati, i zapravo će ga ohrabriti da zaštiti dete. Ako imate voljenu osobu koja živi u stambenoj ustanovi, često je potrebno posetiti i istražiti objekat pre nego što ga odaberete.
Obrazovanje je takođe važno za prevenciju. Ako je vaša voljena osoba intelektualno ili razvojno onesposobljena, on ili ona možda neće razumeti šta je zlostavljanje. Čak i oni koji su samo fizički hendikepirani, teško mogu razumeti granicu između brige i zlostavljanja. Razgovarajte sa svojom voljenom osobom o zlostavljanju, šta to znači i kako komunicirati sve što ga čini da se oseća neugodno.
Zlostavljanje osoba sa cerebralnoom paralize i zlostavljanje dece i odraslih sa nekim drugim invaliditetom je realnost. To se dešava mnogo češće nego što bi iko želeo da prizna. Ako volite nekoga ko je invalid, preduzmite korake da saznate više o zlostavljanju, kako da ga uočite, kako da ga sprečite i kako da ga prijavite i zaustavite.
