Vlada usvojila Predlog bez odgovora javnosti

Javna rasprava nije smela biti samo formalnost

Regionalna alijansa je tokom javne rasprave ukazivala da proces nije bio dovoljno transparentan.

Tražili smo da se javna rasprava snima i prenosi kako bi roditelji, osobe sa invaliditetom, stručna javnost i građani koji nisu mogli fizički da prisustvuju mogli da čuju tok rasprave, iznete stavove i odgovore predstavnika Ministarstva.

Taj zahtev je odbijen.

Nakon toga je sačinjen izveštaj o javnoj raspravi za koji smatramo da ne prikazuje dovoljno jasno, potpuno i verno primedbe koje je Regionalna alijansa iznela. Zbog toga smo podneli zahtev za ispravku i dopunu izveštaja.

Odgovor nismo dobili.

U isto vreme, ni zahtev za pristup informacijama od javnog značaja nije rešen u zakonom propisanom roku.

Uprkos tome, Vlada je utvrdila Predlog zakona.

Takav postupak dodatno potvrđuje našu raniju ocenu da je javna rasprava u ovom slučaju bila više formalni korak nego stvarni proces uvažavanja primedbi javnosti.

Ključni problemi ostali su u Predlogu zakona

Regionalna alijansa ne osporava potrebu da roditelji i druga lica koja dugotrajno pružaju intenzivnu negu dobiju podršku, statusnu sigurnost i novčanu naknadu.

Naprotiv, smatramo da je takva podrška hitno potrebna.

Međutim, Predlog zakona i dalje sadrži ozbiljna problematična rešenja.

Prema tekstu Predloga zakona, pravo na status roditelja negovatelja i negovatelja ne može ostvariti lice koje je zaposleno, radno angažovano, obavlja preduzetničku, samostalnu ili drugu profesionalnu delatnost.

To znači da se roditelj stavlja pred izbor: rad ili status.

Takođe, pravo ne može ostvariti korisnik penzije, a status se priznaje samo do navršene 65. godine života.

To znači da se iz prava isključuju upravo mnogi roditelji koji su decenijama negovali svoju decu, često uz narušeno zdravlje, nedovoljno staža i bez realne zamene u sistemu.

Predlog zakona i dalje ne daje dovoljno jasan odgovor na pitanje šta se dešava kada roditelj oboli, ostari, navrši 65 godina, ostvari penziju ili umre.

U tom delu ostaje otvoreno najvažnije pitanje:

šta posle roditelja?

Podrška ne sme nestati sa roditeljskim statusom

Ako je podrška vezana pre svega za status roditelja-negovatelja, onda se mora jasno znati šta se dešava kada taj status prestane.

Predlog zakona predviđa prestanak prava kada roditelj zasnuje radni odnos, ostvari pravo na penziju ili navrši 65 godina. Takođe, pravo prestaje kada roditelj više nije u mogućnosti da pruža negu.

Ali Predlog ne daje stvarni sistemski odgovor na pitanje kako se tada nastavlja podrška osobi sa invaliditetom.

To je suštinski problem.

Osoba sa invaliditetom ne sme ostati samo osnov za ostvarivanje prava roditelja. Ona mora biti u centru sistema podrške.

Podrška mora da prati osobu kojoj je potrebna, a roditelj, staratelj, član porodice, profesionalni negovatelj, personalni asistent, dnevna usluga ili stanovanje uz podršku mogu biti načini na koje se ta podrška ostvaruje, u skladu sa stvarnim potrebama i životnom situacijom.

Ovo nije pitanje idealnog zakona, već osnovne pravne sigurnosti

U javnosti se često ponavlja tvrdnja da „od nečega mora da se krene“.

Regionalna alijansa smatra da se mora krenuti, ali ne u pogrešnom pravcu.

Nije sporno da porodicama treba novac odmah.

Nije sporno da roditelji koji su zbog dugotrajne nege ostali bez prihoda, radnog staža i sigurnosti moraju biti prepoznati.

Nije sporno da država mora preuzeti deo odgovornosti.

Sporno je da se zakon donosi na način koji otvara nove rupe, isključuje pojedine grupe roditelja i negovatelja, ne rešava kontinuitet podrške i ne obavezuje državu da razvija usluge u zajednici.

Ovo nisu zahtevi za idealnim sistemom.

Ovo su osnovna pitanja pravne sigurnosti, ravnopravnosti, nediskriminacije i održivosti zakona.

Ignorisanje primedbi ne znači da primedbe ne postoje

Regionalna alijansa je u javnoj raspravi dostavila sveobuhvatne primedbe i predlog drugačijeg rešenja.

Ukazali smo na tri grupe problema:

1. neusaglašenost sa međunarodnim standardima i principima prava osoba sa invaliditetom;

2. neusaglašenost sa domaćim pravnim sistemom;

3. unutrašnju neusaglašenost samog Predloga zakona.

Posebno smo ukazali da zakon mora biti usmeren na osobu sa invaliditetom kao nosioca prava, a ne samo na roditelja kao nosioca statusa.

Upozorili smo i da dugotrajna nega deteta sa invaliditetom ili kompleksnim zdravstvenim potrebama može biti povezana sa ozbiljnim pogoršanjem zdravlja roditelja, a u pojedinim populacionim studijama i sa povećanim rizikom od ranije smrti, naročito kod majki.

Upravo zato zakon ne sme da računa na roditelja kao na beskonačan resurs.

Roditelj nije zamena za sistem.

Porodica ne sme biti jedina institucija podrške.

Sledeći koraci Regionalne alijanse

Regionalna alijansa će, zbog izostanka odgovora u zakonskom roku, pokrenuti odgovarajuće postupke povodom ćutanja organa u vezi sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja.

Takođe ćemo nastaviti da tražimo odgovor na zahtev za ispravku i dopunu izveštaja o javnoj raspravi.

U narednoj fazi postupka obratićemo se narodnim poslanicima, skupštinskim odborima, nadležnim institucijama i javnosti, kako bi se ukazalo na ozbiljne probleme koji su ostali u Predlogu zakona.

Ukoliko je Vlada već utvrdila Predlog zakona, onda sada odgovornost prelazi i na Narodnu skupštinu.

Narodni poslanici moraju znati da ovaj tekst nije rezultat stvarno otvorene i završene javne rasprave, već procesa u kome značajne primedbe nisu adekvatno razmotrene, a zahtevi za javnost i pristup informacijama nisu rešeni pre utvrđivanja Predloga.

Naš stav ostaje isti

Regionalna alijansa za cerebralnu paralizu nije protiv podrške roditeljima.

Naprotiv.

Zalažemo se za hitnu, ozbiljnu i održivu podršku porodicama.

Ali ne možemo prihvatiti zakon koji:

• roditelju zabranjuje rad;

• isključuje penzionere;

• prestaje sa 65 godina;

• ne rešava šta se dešava kada roditelj više ne može;

• ne obezbeđuje kontinuitet podrške osobi sa invaliditetom;

• ne razvija usluge u zajednici;

• i osobu sa invaliditetom ne stavlja dovoljno jasno u centar prava.

Podrška roditeljima — da.

Podrška osobama sa invaliditetom — da.

Novac porodicama — da.

Ali ne zakon koji se donosi bez potpunog odgovora na primedbe, bez pune transparentnosti i bez rešenja za najvažnije pitanje:

šta posle roditelja?

Regionalna alijansa za cerebralnu paralizu nastavlja da prati postupak i da javno, argumentovano i odgovorno ukazuje na sve posledice ovakvog Predloga zakona.