Stimulacija mozga uparena sa treningom funkcije ruku je sigurna i dobro tolerisana kod dece i mladih odraslih sa unilateralnom cerebralnom paralizom (zahvaćena samo jedna strana tela), navodi se u najnovijoj studiji.
Pored toga, iako se čini da rezultati variraju, ovaj kombinovani pristup može pružiti neke prednosti unilateralnim pacijentima, prema istraživačima.
Katodalna transkranijalna stimulacija jednosmerne struje (tDCS) je neinvazivna tehnika stimulacije mozga koja isporučuje konstantnu, nisku, direktnu električnu struju kroz elektrode do mozga da inhibira električne impulse nervnih ćelija. Između ostalog, ovaj metod neurostimulacije omogućava naučnicima da ispitaju funkcionisanje primarnog puta za dobrovoljno kretanje (kortikospinalni trakt), koji je oštećen kod ljudi sa cerebralnom paralizom.
Istraživanja pokazuju da rehabilitacija gornjih ekstremiteta, uključujući bimanualni trening (vežbe izvedene s obe ruke) i terapija pokreta uzrokovana ograničenjima, može doprineti poboljšanju mišićne funkcije kod dece s unilateralnom cerebralnom paralizom.
Istraživači sa Univerziteta u Minesoti su ranije pokazali da je tDCS uparen sa terapijom pokreta izazvanom ograničenjem nepogođenog ekstremiteta u kombinaciji sa intenzivnom upotrebom oštećenog ekstremiteta – poboljšalo je funkciju ruku nakon 10-dnevne intervencije. Ipak, oni nisu bili u mogućnosti da povežu ovu korist sa samim tDCS-om, jer nije bilo značajnih razlika između uzorka studije i lažne grupe. Međutim, otkriveno je da su serijske sesije tDCS sigurne i dobro tolerisane.
Kao deo ove studije (NCT02250092), istraživači su takođe nastojali da utvrde efikasnost bimanualnog treninga u kombinaciji sa tDCS kod dece i mladih sa unilateralnom cerebralnom paralizom. Deset dana, osam mladih pacijenata (tri dečaka i pet devojčica, uzrasta 7-21 godina) sa "aktivnim" (funkcionalnim) kortikospinalnim putem na povređenoj strani (hemisferi) mozga podvrgnuto je svakodnevnim 20-minutnim sesijama katodnih tDCS do nepovređene hemisfere, zajedno sa 120 minuta bimanualnog, ciljano orijentisanog treninga.
Metoda stimulacije mozga je imala za cilj da primarni korteks (područje mozga koji reguliše kretanje) na neoštećenoj hemisferi bude manje aktivan, tako da bi oštećena strana mogla postati aktivnija i pokazati veću motoričku kontrolu nad zahvaćenim ekstremitetima.
Tokom bimanualne intervencije, učesnici su se igrali sa igrama i igračkama koje su zahtevale upotrebu obe ruke. Oni su takođe praktikovali dnevne aktivnosti sa dve ruke, kao što su stavljanje kose u konjski rep, vezivanje obuće i zakopčavanje svoje odeće.
„Vežbanje motorike fokusirano je na ciljeve učesnika“, kažu naučnici. Tim je izmerio učestalost neželjenih efekata i procenio efikasnost intervencije, kao i funkcionalnu performansu pacijenata i neuronsku funkciju.
Rezultati su pokazali da se tDCS dobro podnosi. Nije bilo ozbiljnih neželjenih događaja, ali tri pacijenta (37,5% uzorka) su prijavili manje neželjene efekte koji se odnose na aktivni tDCS u više od jedne sesije neurostimulacije. Najčešća pritužba bila je neuobičajena osećanja na koži glave.
Procena funkcije ruku pokazala je da tri od osam pacijenata imaju mala poboljšanja. Nijedan od ova tri pacijenta nije prijavio minimalnu klinički značajnu razliku u percepciji učinka u svakodnevnom životu, ali preostalih pet jeste.
Test ručne spretnosti (“Box and Blocks Test”) pokazao je da su dva pacijenta imala bolju manualnu spretnost u više pogođenoj ruci, dok je jedan pacijent imao poboljšanja na manje pogođenoj ruci.
Prema polustrukturiranom stavka-odgovor upitniku koji ocenjuje teškoću osobe u bimanualnim aktivnostima (ABILHAND), tri učesnika su uočila da se njihova manuelna sposobnost neznatno poboljšala.
Nedelju dana pre početka ispitivanja i nedelju dana nakon završetka protokola, naučnici su mapirali funkcionalnu povezanost pacijenata u mozgu koristeći transkranijalnu magnetnu stimulaciju (TMS), još jedan tip stimulacije mozga. Dobrovoljna kontrakcija mišića ruke se prekida (kortikalni tihi period) kada se TMS primeni na moždanu stranu (kontralateralna) koja kontroliše ruku.
Promene u TMS odgovoru nepovređene hemisfere su primećene u pet od osam učesnika i ukazuju na smanjenje aktivnosti nakon kombinovane intervencije. Istraživači su takođe izvestili da je šest pacijenata sa analiziranim podacima prikazalo manje kortikalne tihe periode - što znači da je došlo do smanjenja vremena tokom kojeg je dobrovoljna kontrakcija mišića prekinuta TMS-om. U četiri od šest učesnika, naučnici su bili u mogućnosti da mapiraju više aktivnih moždanih lokacija unutar njihovog interesa. Čini se da ovo ukazuje na povećanje aktivnosti u nenarušenoj polovini mozga.
Iako se čini da su tDCS i bimanualne obuke sigurne i dobro tolerisane, ne mogu se iz rezultata izvući objektivni zaključci, budući da su nalazi TMS-a nedosledni.
"Naši neurofiziološki nalazi sugerišu da kombinovana intervencija različito utiče na svaku hemisferu, što može da bude osnova varijabilnosti koja se primećuje sa promenama u ponašanju ruku", zaključili su istraživači.
Potrebna su dalja istraživanja.
Studija, "Transkranijalna direktna strujna stimulacija (tDCS) uparena sa bimanualnom obukom usmerenom na decu sa unilateralnom cerebralnom paralizom - preliminarna studija", objavljena je u časopisu “Neural Plasticity”.
