Intenzivna terapija sa specijalnim odelom omogućava pravilno držanje tela, noramaln tonus mišića i normalne obrasce pokreta uprkos oštećenjima. Radi se o složenom, ortopedskom odelu napravljenog tako da ima strateški postavljene veze i kablove podešene na način da utiču na tipične mišićne grupe fleksora i ekstenzora. Čitavo odelo deluje kao mekani egzoskelet koji ispravlja abnormalni tonus mišića i podstiče nečiji mozak da prepozna ispravne pokrete mišića.
Šta je intenzivna terapija sa odelom?
Većina dece ne bi volela da obuče odeću jarkih boja preko odeće. Ali šta ako bi to odelo, koliko god drugačije izgledalo, vratilo fizičku pokretljivost? Šta ako odelo detetu pruži pravilno držanje, tonus mišića i obrasce pokreta koji su se pre izgubili zbog invaliditeta?
To je pretpostavka koja služi kao osnova praktičarima intenzivne terapije sa odelima. Odelo je složeni pronalazak koji se sastoji od kape, prsluka, jastučića za kolena i posebno dizajniranih cipela koju u terapijskoj sredini nose deca i odrasli. Prema pristalicama terapije odelom, više podesivih prstenova i elastičnih traka na odeći može se prilagoditi tako da pruža pritisak i podršku mišićnim grupama i zglobovima zahvaćenim cerebralnom paralizom, kojima je potrebna veća snaga nego što dete može da pruži.
Strateški postavljeni trake za zatezanje mogu se prilagoditi tipičnim mišićnim grupama fleksora i ekstenzora; celokupno odelo deluje kao mekani egzoskelet koji dovodi detetovo telo u pravilno poravnanje prilagođavajući udove da ispravi nenormalan tonus mišića i uvežbava dečiji mozak da prepozna ispravne pokrete mišića.
U kombinaciji sa opsežnim režimom vežbanja, nošenje odela pomaže u uklanjanju patoloških refleksa sa kojima se mnogi ljudi sa cerebralnom paralizom svakodnevno susreću. Prema istraživanju koje su sproveli proizvođači terapijskih odela, izvođenje vežbi prema uputstvima dok nosite odelo može umanjiti efekat spastičnosti, atetoze, hipertonije, hipotonije i ataksije. Uz to, terapija odelom je pokazala solidne rezultate kod dece sa problemima senzorne integracije.
Terapeutska odela i njihovi odgovarajući programi vežbanja imaju različita imena, poput Adeli odela, NeuroSuit ™, Polish Suit i TheraSuit ™. Iako postoje neke razlike u ovim odelima (NeuroSuit ™ koristi rukavice i jastučiće za laktove kako bi povećao kompresiju ruku), koncept terapije odelom je svuda isti: odeća donosi uticaj proprioceptiva na osnovu pritiska koji direktno utiče na vestibularni sistem i to se čini na način koji se može modifikovati kako bi se ojačala područja dečijeg tela koja su se pokazala problematičnim. Na ovaj način telo se može dovesti u potpuno ili skoro totalno poravnanje.
Pošto se terapija sa odelima smatra istraživačkom, malo je nezavisnih informacija koje bi potvrdile nivo uspeha ove terapije. Međutim, TheraSuit ™ LLC sa sedištem u Mičigenu ukazuje da je 64 procenata ljudi koji su podvrgnuti režimu osetilo poboljšanja. Najznačajnija poboljšanja se dešavaju u vestibularnom sistemu, koja imaju koristi za pravilan položaja tela i odgovarajući mišićni tonusa.
Daljne tvrdnje govore da odelo, u kombinaciji sa agresivnim tokom vežbi, može pomoći obnovi oštećenih refleksnih puteva u centralnom nervnom sistemu što može uveliko poboljšati detetove motoričke sposobnosti.
Uzbuđenja vezana za razvoj terapije odelima
Kao i mnoga druga terapeutska rešenja postignuta u lečenju cerebralne paralize, potreba za nečim je majka izuma. Terapija odelom nije drugačija.
Iako je to relativno novo u Sjedinjenim Državama, terapija odelom je u Evropi nastala 1970-ih nakon što su istraživači shvatili da deca sa neurološkim poremećajima ili zastojima u razvoju mogu imati koristi od tehnologije koja se koristi u svemirskim odelima koje nose kosmonauti u ruskom svemirskom programu.
Kreirana su da odgovaraju stanju nulte gravitacije u prostoru. Istraživači su shvatili da aspekti konstrukcije svemirskog odela mogu pomoći kosmonautima da ostanu u odgovarajućem skladu - i da bi tehnologija u svemirskom odelu mogla predstavljati polaznu tačku za rehabilitaciju neuroloških i senzornih pitanja čoveka.
Jedna od najranijih odeća, nazvana Adeli odelo, nastala je ranih 1970-ih i još uvek je dostupna. Međutim, neki istraživači su smatrali da je odelo kompleksno i složeno da se obuče. Danas su dostupna odela nove generacije koja se smatraju korisnijim.
Prema praktičarima odevne terapije, jedan od razloga što odelo daje rezultate osobama sa invaliditetom je taj što se može prilagoditi tako da zadovolji fizičke potrebe deteta. Prstenovi i kablovi se mogu podesiti da isprave detetove fizičke probleme.
Odelo pruža vertikalno opterećenje od 30 do 80 kilograma proprioceptivnog unosa na osnovu pritiska koji pomaže čoveku da izgradi snagu koja mu može omogućiti da sedi, prevrne se, podigne glavu ili izvrši druge fizičke podvige, prema praktičarima terapije za odevanje. Ali nošenje odela samo je jedna strana onoga što je za dete intenzivna i multidisciplinarna terapija.
Da bi ostvarili maksimalnu korist od odela, mlada osoba mora da učestvuje u sveobuhvatnom programu vežbanja. Režim može uključivati opremu i alate koji se koriste u tipičnoj fizikalnoj terapiji, uključujući trake za hodanje, univerzalne jedinice za vežbanje, paralelne šipke i stepenice za penjanje - one koji pomažu detetu u izvođenju ponavljajućih vežbi otpora.
Šeme vežbanja mogu se izvoditi u suspenziji i protiv gravitacije, što pomaže detetu da ponovo izgradi veze sa mozgom koji podstiču odgovarajuće kretanje ponavljanjem pokreta. Ukratko, prekvalifikacijom centralnog nervnog sistema poboljšava se dečja sposobnost da maksimizira inicirano kretanje i minimizira nekontrolisano kretanje.
Deca mlađa od jedne godine mogu početi da učestvuju u odevnoj terapiji; deca mlađa od 2 ili 3 godine, koja su inače sitna, možda neće moći da nose celo odelo, ali treba da mogu da učestvuju u nekoliko komponenti terapijskog programa.
Sesije terapija mogu se održavati do pet ili šest dana nedeljno; i traju tri do četiri nedelje. Uobičajena sesija može trajati pet sati ili više. Budući da će se terapija kod kuće mora nastaviti nakon završetka sesije, terapeuti ohrabruju roditeljsko učešće tokom procesa lečenja kako bi mogli da pomognu svom detetu u kućnom okruženju.
Stvari koje treba razmotriti
Kada se detetu dijagnostikuje cerebralna paraliza, njegovi roditelji često traže terapije i tretmane koji bi mogli biti od pomoći detetu izvan tradicionalnih fizičkih, radnih i govornih terapija. Roditelji sa detetom koje ima invaliditet saznaju ubrzo nakon dijagnoze da je plan terapije verovatno vrlo individualizovan; nisu sve terapije pogodne za svu decu.
Deca sa sledećim stanjima možda neće moći da učestvuju u odevnoj terapiji ako imaju srčane probleme, visok krvni pritisak, subluksaciju kuka koja je manja od 50 odsto, dijabetes, nekontrolisani napadi bubrega i skoliozu.
Roditelji bi trebalo da potraže savet dečijeg pedijatra ili drugog kvalifikovanog medicinskog stručnjaka pre nego što svog sina ili ćerku postave u bilo koji program terapije. To može pomoći roditelju da, uz sve činjenice, utvrdi da li će takva terapija biti korisna za njegovo dete. Takođe je preporučljivo da roditelj i dalje drži tradicionalne fizičke, radne i logopedske terapije.
Roditelji će verovatno razmotriti troškove. Terapija odelom može koštati hiljade evra, a većina programa ne uključuje troškove samog odela, koje takođe košta hiljade evra. Roditelji ne moraju da kupuju odelo da bi učestvovali u terapiji; oni se obučavaju tokom formalnih sesija sa terapeutom u vezi sa tim kako pomoći detetu kod kuće.
Iako je zdravstveno osiguranje svesno terapije odelima, status istraživačke i eksperimentalne terapije znači da nije verovatno da će biti u skorije vreme pokriveno.
Praktikanti odevne terapije su obično fizikalni terapeuti koji su učestvovali u programu treninga koji nude organizacije koje su osmislile sopstveno odelo ili su uključene u proizvodnju odela. Terapija se obično može naći u centrima za fizikalnu terapiju koji nude i druge oblike fizikalne i radne terapije.
