fbpx
igracke za decu na polici

Stimulacija i igra: razvojno-psihološka formula

Cilj stimulacije psihomotornog razvoja bebe i malog deteta je olakšavanje spontanog procesa sazrevanja i učenja i uspostavljanja različitih psihomotornih sposobnosti koje se razvijaju u interakciji deteta sa ljudima i predmetima iz njegove sredine. Proces učenja, pojava niza psihomotornih veština, razvoj velikog broja sposobnosti i uspostavljanje brojnih unutarpsihičkih sadržaja u najranijem detinjstvu, prirodno se odvijaju pretežno kroz igrovne aktivnosti kroz koje dete upoznaje spoljašnju realnost, asimiluje interpersonalne razmene i upoznaje šire socijalne okvire, istovremeno kroz sopstvenu igrovnu aktivnost izgrađujući, organizujući i povezujući različite intrapsihičke sadržaje i strukturno dinamičke sisteme ličnosti i sposobnosti. U spontano izabranim igrovnim aktivnostima sa spontanim ponavljanjima i variranjem osnovne teme igre, postoji spontano uravnotežavanje procesa akomodacije i asimilacije koje obezbeđuje ritam razvojnih pomaka koji odgovara detetu, jer se sticanje iskustva odvija kroz odnos doživljaja smanjenja teskobe i doživljaja zadovoljstva koji prate igru. Razvojno psihološka formula Igra-Iskustvo-Saznanje-Razvoj akcentuje formativni značaj igre za razvoj deteta, jer je igra razvojna potreba i prirodni vid razvoja, izraz i pokazatelj razvoja i mogućnost podsticanja razvoja, kontekst za usvajanje novih sadržaja i razvoj novih sposobnosti, istovremeno metoda učenja, predmet učenja i uvod u učenje.

Vrste igara

U odnosu na tip potreba koje se kroz igru ispoljavaju i učvršćuju, saznajnih i socijalnih potreba i potreba za samoizražavanjem i samoaktiviranjem, igre se mogu podeliti na istraživačke, čiji je smisao upoznavanje novih predmeta i situacija (obuhvataju igre od ispitivanja bočice do otvaranja mehanizma sata); igre druženja, čiji je smisao kontakt i razmena sa drugim (obuhvataju različite igre od igara ponavljanja kontakta sa roditeljima do takmičarskih); aktivne, energetske igre, čiji je smisao aktiviranje celog tela i trošenje energije (obuhvataju igre od okretanja i puzanja, do trčanja i preskakanja konopca); igre veština, čiji je smisao uvežbavanje ili ovladavanje sposobnošću, veštinom (obuhvataju igre od premeštanja kockice iz ruke u ruku do crtanja, slaganja kockica, slaganja po modelu, zidanja); i, igre mašte, zagonetki i problema, koje pretpostavljaju prisustvo simboličke funkcije i korišćenje znaka umesto označenog (obuhvataju igre od hranjenja lutke do šaha).

Prema nivou intelektualnog razvoja, igra se može podeliti na funkcionalnu igru koja odgovara senzomotornom nivou razvoja inteligencije, karakterističnom za prvu i drugu godinu, i simboličku igra koja odgovara predoperacionalnom mišljenju i javlja se sa pojavom simboličke funkcije krajem druge godine.

Funkcionalna igra

Funkcionalna igra prve i druge godine odnosi se na veoma različite aktivnosti deteta kroz koje ono uspostavlja različite senzomotorne i psihomotorne veštine i sposobnosti i upoznaje različite objekte, njihova svojstva, njihove međusobne odnose i svoje mogućnosti u odnosu prema njima. I ovaj tip igre karakteriše spontano pojavljivanje pojedinih igrovnih tema, spontano ponavljanje i spontani prestanak aktivnosti i ostvarivanje razvojnih pomaka kroz variranje osnovne teme igre. Za ove igre je karakteristično dominantno odvijanje na spoljašnjem, realnom planu, odsustvo simboličkih sadržaja i prisustvo jednostavnih fantazmatskih sadržaja koji se neposredno ispoljavaju kroz akciju, visoka zasićenost igrovne aktivnosti motornim sposobnostima, prepoznatljivo prisustvo zadovoljstva kao pratnje aktivnosti i sklad i sinergizam sposobnosti i osećanja.

Ove igre su jednostavne, bilo da su energetske, društvene, istraživačke ili igre veštine, cilj aktivnosti je neposredan, tema igre očigledna, razvojni smisao relativno jasan, a aktivnost je na relativno očigledan način korespondentna nivou motorne, senzomotorne i psihomotorne razvijenosti. Funkcionalne igre uključuju sopstveno telo, glas, pokret, predmete i druge, kao cilj ili kao sredstvo igrovne aktivnosti, a sa uzrastom, dete kroz igru sa upoznavanja sopstvenog tela prelazi na upoznavanje i rukovanje predmetima.

Na najranijem uzrastu, dojenje je za dete i prva igrovna situacija, a oralni kontakt sa dojkom, taktilne senzacije iz predela šake u isprva slučajnom kontaktu ruke i dojke, prilike da vidi majku na udaljenosti kao pri dojenju, taktilno-motorni kontakt sa majkom pri hranjenju, kupanju, prepovijanju, vokalna igra i uzvraćanje na osmeh, su prva interaktivna, igrovna, socijalna i objektna iskustva koja se ponavljaju sa varijacijama i u osećajno i ponašajno polje deteta uvode smanjenje napetosti, zadovoljstvo, ponavljanje, promenu, sopstveni pokret i njegovo menjanje, dakle, osnovne elemente funkcionalne ludičke aktivnosti senzomotornog perioda. Istovremeno, dete uočava i sopstvenu šaku, koju posmatra, ispituje i vodi do predmeta otkrivajući da može da posegne za njima, da ih dohvata, zadržava, premešta, da proizvodi zvuke udarajući ih, da ih ispušta i baca, kombinuje i postavlja u različite položaje uspostavljajući različite odnose među njima i ostvarujući njihove različite funkcije.

Na taj način, uporedo sa igrama sa sopstvenim telom, dete prelazi na rukovanje predmetima, igrovno otkrivajući njihove fizičke karakteristike (ukus, miris, težinu, mekoću, glatkoću, zvuk, boju, pokretljivost), a zatim i relacije (pravac, kretanje, kretanje u sredini, vezu svog pokreta i kretanja predmeta). Kroz funkcionalne igrovne aktivnosti u ovom periodu dete ovladava sopstvenim pokretima, usklađuje pokrete i čula, otkriva sopstveno telo, njegove delove i funkcije, otkriva sebe kao pokretača, proširuje i koristi svoje glasovno-govorne aktivnosti, otkriva predmete, rukuje njima i upoznaje ih, ispituje prostor i ovladava njim, ispituje i upražnjava socijalno-kontaktna i imitativna socijalna ponašanja, uči sekvencionalnost, otkriva reciprocitet, sled i uzročnost i ispoljava prve oblike simboličkog funkcionisanja.

U ovom periodu, igračke su dominantno predmeti koji pokreću aktivnost, one olakšavaju pokretanje razvoja sposobnosti, predstavljaju sredstvo spoznavanja spoljašnjeg sveta i svojih mogućnosti u njemu, igrovno rukovanje predmetima je jednostavno i realistično, odražava potrebu za ispoljavanjem senzomotomog ponašanja i za upražnjavanjem senzomotomih sposobnosti i usmereno je na upoznavanje predmeta, kao i na usklađivanje sopstvenog akcionog polja i karakteristika predmeta. Kroz igru, dete emocionalno katektira svoje telo, svoju akciju i igrovni predmet i zadovoljstvom prožima njihovo usklađivanje, i upravo prožimanje zadovoljstvom samog procesa usklađivanja pomaže podređivanje razuđenog psihomotornog ispoljavanja nastajućim saznajnim strukturama, omogućujući progresivno razvojno kretanje ka proširivanju sopstvenih moći u socijalnom i predmetnom polju.

Oprema za igru prve godine

Zato je, za plansko podsticanje detetovog razvoja potrebno poznavanje razvojnog smisla pojedinih igračaka i igara i analiza funkcija koje su mobilisane u igrovnoj aktivnosti sa nekom igračkom. Optimalno, za prvu godinu života, osnovna oprema za igranje bi trebalo da se sastoji od dvadesetak jednostavnih i složenih predmeta, koji, uz uobičajen kontakt tokom svakodnevnog bavljenja detetom, postupak koji odgovara detetovim socijalnim potrebama i prostor za igru u skladu sa motornim potrebama i razvojnim nivoom motorike, omogućuju podsticanje i ovladavanje psihomotornim sposobnostima u prvoj godini.

Tabela 1. Osnovne igračke - prva godina


1.

Zvečkica buba-mara, 10-13 cm.

2.

Zvečkica kotur, složenija šara, prečnika 10-15 cm

3.

Zvečke složenije, 15 cm

4.

Prostirka iznenađenja (sa ugrađenim elementima koji proizvode blage i prijatne zvučne efekte kada ih dete pritisne, ogledalce, detalj za čupkanje)

5.

Muzičko zvono na potezanje                                                .

6.

Visilice za kolica, postavljene na rukohvat detetu

7.

Visilice-mobili, lako pokretne na strujanje vazduha, sa jednoobraznim ili bolje, raznovr- snim visećim elementima, van domašaja deteta

8.

Nestabilni čovečuljak, igračka zaobljene donje strane tako da se na dodir klati oko ose, sa izvorom zvuka u unutrašnjosti koji se oglašava pri klaćenju, sa istaknutijim detaljima (oči, nos)

9.

Meka loptica (prečnik oko 5-7 cm), sa zvonom u unutrašnjosti

10.

Mekša gumena igračka, životinjica, blag zvuk pri gnječenju

11.

Životinja od higijenske tkanine, sa ozvučenjem na pritisak, jednobojna sa istaknutim očima i još nekim istaknutim detaljem

12.

Gumeni čekić

13.

Vodene igračkice i posude

14.

Meda, plišani

15.

Automobilčić, od solidne plastike ili drveni, 12-15 cm, jednostavan, bez stakala, sa potezačem

16.

Lutka-beba ili dete, gumena, bez veštačke kose, relativno realistično detaljisana, bespolna ili anatomski polno određena, pokretnih ekstremiteta, obučena, do 20 cm

17.

Tabla aktivnosti, sa brojčanikom, ogledalcetom, potezačem čijim aktiviranjem nastaje blag zvučni efekat, poklopcem i oblicima

18.

Slikovnica debelih i solidnih kartonskih plastificiranih listova, sa relativno jednostavnim realističnim slikama na kojima su prikazani različiti predmeti koje dete ima u iskustvu iz svakodnevnog života, 15-20 cm

19.

Posuda sa poklopcem na kome su odgovarajući otvori za ubacivanje najosnovnijih oblika (otvori cca 2cm x2cm)

20.

Drvene kocke i drugi oblici (cca l,5cm-2cm najkraća strana oblika)

21.

Kočić za namicanje raznobojnih prstenova, opadajuća veličina prečnika prstenova prema vrhu kupe, stabilan, drveni

Funkcionalne igračke od prve do treće godine

Orijentaciono, moguće je koristiti i tabelu Osnovne funkcionalne igračke: Od prve do treće godine - stimulativni predmeti, ponašanje, psihomotorne funkcije, na kojoj su prikazani uzrasno odgovarajući igrovni predmeti, reakcije deteta koje se očekuju na određenim uzrastima i psihomotorne funkcije koje su prisutne u uzrasno odgovarajućem ponašanju deteta. Međutim, potrebno je imati na umu da ova tabela nije dijagnostički sistem i da ona može da služi samo kao podsetnik u savetovanju, radi uključivanja funkcionalnih igračaka u podsticanje i igru.

Takođe, u savetovanju roditelja, neophodno je roditeljima jasno naznačiti da funkcionalne igračke ne mogu zameniti kontakt tokom sisanja i hranjenja, ljudsko lice i glas, igru u vodi, samoopažanje u ogledalu i kompletne podsticaje iz normalno humanizovanog okruženja tokom svakodnevne nege deteta, prisustvo drugog u igrovnom polju i posredovanje drugog u igrovnoj aktivnosti. U pogledu posredovanja drugog, veoma bitna je senzibilnost roditelja za socijalne potrebe deteta, ali i senzibilnost za potrebe deteta da samo ili bez posredovanja upražnjava uspostavljenu aktivnost. Pored ovoga, značajno je da roditelji imaju ili razviju i senzibilnost za ritam promene detetovih sklonosti i mogućnosti, njegove prve preferencije igračaka i spontani izbor igrovnih aktivnosti, koji ne moraju u svakom pojedinačnom slučaju da prate redosled, tempo i vid aktivnosti koji je prikazan na tabeli. U tom smislu, uputno je koristiti ovu tabelu samo kao grubu orijentaciju za procenu razvoja nekih psihomotornih funkcija.

Ako postoji odstupanje od šeme koja je prikazana na tabeli, neki od mogućih razloga mogu biti da dete nije ni imalo priliku da upražnjava to ponašanje, da nije podsticano ili je aktivno onemogućavano u tom ponašanju; ili je razvoj usporen u celini, ili postoje posebne smetnje u odgovarajućoj oblasti sposobnosti, ili postoje druge smetnje koje posledično izazivaju odloženo uspostavljanje nekog ponašanja. Svakako, odgovori na ova pitanja bi zahtevali kompletno ispitivanje psihomotornog nivoa i praćenje razvoja u pravilnim intervalima od 2 meseca do uspostavljanja određenog ponašanja ili duže. Takođe, nezavisno od mogućeg razloga odstupanja, neophodno je da i roditelji i savetodavci roditelja imaju na umu da je igra stimulacija zato što je prilika da dete spontano ispolji, spontano uspostavi i spontano učvrsti neko ponašanje, sposobnost ili veštine, ali da stimulacija nije igra kada se iz nje izgubi zadovoljstvo i nestane kvalitet spontanog i interaktivnog.

 

 

Tabela 2. Osnovne funkcionalne igračke: Od prve do treće godine - stimulativni
predmeti, ponašanje, psihomotorne funkcije


Mesec

Igračka

Ponašanje

Funkcija, težište

1

Zvečka buba-mara

Prati pogledom 45̊

Percepcija

2-3

 

Prati pogledom 90̊

Percepcija

4

Zvečka, šareni kotur

Dolazi rukom do predmeta, uzima, vodi do usta: ruka-usta koordinacija

Hvatanje

5

 

Dolazi rukom do predmeta, opipava: oko-ruka koordinacija

Hvatanje

6

Kocka, zvečka, gumena igračkica

Prati pogledom predmet koji je pao

Percepcija

 

Kocka, zvečka

Svesno uzima ponuđeni predmet

Hvatanje

 

Kocka, zvečka

Palmarno hvatanje, celom površinom i ispruženini palcem

Hvatanje

 

Kocka, zvečka

Premešta predmet iz jedne u drugu ruku

Hvatanje

7-8

Nestabilni čovečuljak

Pokušava da dohvati predmet koji je udaljen. pomera telo

Percepcija

 

Kocke

Hvata obema rukama po jednu kocku, svesno kraće zadržava

Hvatanje

9

Posuda, kocka

Primećuje kocku u posudi, rukom poseže, dohvata

Percepcija

 

Kockica, sitnije igračke

Namerno ispušta kocku da padne

Hvatanje

10

Mala kockica, pločica

Malu kockicu hvata nespretno, pincetom

Hvatanje

 

Kocke

Udara jednom kockicom o drugu, više puta

Hvatanje

10-11

Kocke, zvečke, sve

Namerno baca

Percepcija

 

Lutka

Kažiprstom dodiruje detalje

Percepcija

11

Tanjir, kašika

Samo drži kašiku, jede

Samostalnost

12

Pločice, prozirna kutija Pločice ubacuje u prozirnu kutiju

Percepcija

 

Auto sa uzdom

Dovlači uzdom

Percepcija

13

Olovka i papir

Povezuje, udara olovkom po papiru

Senzomotorika

 

Čaša

Samo drži čašu dok pije

Samostalnost

14

Slikovnica, karton

Prelistava

Senzomotorika, ruka

 

Autić

Gura 10 cm

Senzomotorika, ruka

15

Kocke

Slaže jednu kocku na drugu

Senzomotorika, ruka

 

Piramida

Nainiče dva prstena

Senzomotorika, ruka

 

Lutka, nieda

Mazi

Socijalni: samostalnost

 

Metlica, đubravnik

Imitira aktivnosti

Konlaktno ponašanje

16

Lopta

Kotrlja loptu "saigraču "

Kontaktno ponašanje

17

Olovka i papir

Žvrlja crtice na papiru

Senzoniotorika, ruka

18

Kocke

Gradi kulu od 3 kocke

Senzomotorika, ruka

19

Perle i pertla

Uvlači pertlu u p< i ie

Senzomotorika. ruka

 

Lopta

Šutira loptu bez držanja

Statomotorika

 

Metlica, đubravnik

Pomaže, jednostavne aktivnosti

Kontaktno ponašanje

21

Kocke

Gradi kulu od 5 kockica

Senzomotorika, ruka

 

Oblici: krugovi

Svrstava male i velike krugove

Percepcija

22

Slikovnica

Pokazuje ili imenuje 8 od 12 slika

Aktivni govor, razumevanje

 

Kutijica sa ”šibicanta”

Stavlja tri zrnca u kutijicu

Senzomotorika, ruka

23

Olovka, papir

Crta spirale

Senzomotorika, ruka

24

Lutka, meda

Brine se o lutki ili medi

Socijalni: samostalnost

 

Kutijica sa poklopcem na šraf

Odvrće poklopac, šraf

Senzomotorika, ruka

25

Perle i pertla

Niže perle

Senzomotorika, ruka

26

Slikovnica

Označava dve delatnosti

Aktivni govor

 

Kocke, lopte

Razume "veliko”, "malo”

Razumevanje govora

 

Autić na ključ

Navija

Senzomotorika, ruka

27

Kocke

Slaže kocke u niz

Percepcija

28

7 kockica

Gradi toranj od 7 kockica

Senzomotorika, ruka

 

Kutija, poklopac, 6 oblika

Ubacuje 4 od 6 oblika u kutiju

Percepcija

 

Oblici: krugovi, valjci

Svrstava 3 različite veličine

Percepcija

29

Slikovnica

Razume pitanja šta leti, vozi, pliva

Razumevanje

30

Slikovnica

Imenuje, prepoznaje 12 slika

Aktivni govor, razumevanje

 

Kutijica sa poklopcem na šraf

Zavrće poklopac, šraf

Senzomotorika, ruka

31

Kocke

Gradi kulu od 8 kockica

Senzomotorika, ruka

 

Olovka, papir

Povlači preko nacrtanih linija

Senzomotorika, ruka

 

Oblici, različite boje

Svrstava po boji

Percepcija

34

Kocke

Gradi kulu od 9 kockica

Senzomotorika, ruka

 

Slikovnica

Imenuje dva pojma u množini

Aktivni govor

33

Kocke

Gradi most od 3 kocke

Percepcija

 

Makaze i papir

Seče papir u dva poteza

Senzomotorika, ruka

36

Olovka, papir

Preslikava krug

Senzomotorika, ruka

40

Lopta

Pridržava se pravila jednom ti - jednom ja

Kontaktno ponašanje

Članak je preuzet iz knjige: Tretman poremećaja psihomotornog razvoja. Cerebralno ugroženo dete i dete sa cerebralnom paralizom i srodnim stanjima. 
Specijalna bolnice za cerebralnu i razvojnu neurologiju je kao izdavač dala dozvolu za objavljivanje članka, na čemu se ovom prilikom zahvaljujemo. Cilj objavivanja serijala iz ove knjige je da se sadržaj učini dostupnim onima kojima je i prvenstveno namenjen, na savremen i praktičan način i nema nikakav komercijalni efekat.

Autor:

Ne propustite nove metode u lečenju, terapije, informacije, događaji, saveti, istraživanja, sadržaji dostupni u regionu, beneficije i mnogo toga drugog

Please enable the javascript to submit this form

Prijavite se na besplatan informator kako biste bili obavešteni o cerebralnoj paralizi. Unesite e-mail adresu i ime ili se registrujte na sajt i pridružite se zajednici. Informator sadrži naše članke poput ovog i izlazi mesečno.

Please enable the javascript to submit this form