Stimulacija psihomotornog razvoja - igra i igračke

Stimulacija i igra: razvojno-psihološka formula

Cilj stimulacije psihomotornog razvoja bebe i malog deteta je olakšavanje spontanog procesa sazrevanja i učenja i uspostavljanja različitih psihomotornih sposobnosti koje se razvijaju u interakciji deteta sa ljudima i predmetima iz njegove sredine. Proces učenja, pojava niza psihomotornih veština, razvoj velikog broja sposobnosti i uspostavljanje brojnih unutarpsihičkih sadržaja u najranijem detinjstvu, prirodno se odvijaju pretežno kroz igrovne aktivnosti kroz koje dete upoznaje spoljašnju realnost, asimiluje interpersonalne razmene i upoznaje šire socijalne okvire, istovremeno kroz sopstvenu igrovnu aktivnost izgrađujući, organizujući i povezujući različite intrapsihičke sadržaje i strukturno dinamičke sisteme ličnosti i sposobnosti. U spontano izabranim igrovnim aktivnostima sa spontanim ponavljanjima i variranjem osnovne teme igre, postoji spontano uravnotežavanje procesa akomodacije i asimilacije koje obezbeđuje ritam razvojnih pomaka koji odgovara detetu, jer se sticanje iskustva odvija kroz odnos doživljaja smanjenja teskobe i doživljaja zadovoljstva koji prate igru. Razvojno psihološka formula Igra-Iskustvo-Saznanje-Razvoj akcentuje formativni značaj igre za razvoj deteta, jer je igra razvojna potreba i prirodni vid razvoja, izraz i pokazatelj razvoja i mogućnost podsticanja razvoja, kontekst za usvajanje novih sadržaja i razvoj novih sposobnosti, istovremeno metoda učenja, predmet učenja i uvod u učenje.

Vrste igara

U odnosu na tip potreba koje se kroz igru ispoljavaju i učvršćuju, saznajnih i socijalnih potreba i potreba za samoizražavanjem i samoaktiviranjem, igre se mogu podeliti na istraživačke, čiji je smisao upoznavanje novih predmeta i situacija (obuhvataju igre od ispitivanja bočice do otvaranja mehanizma sata); igre druženja, čiji je smisao kontakt i razmena sa drugim (obuhvataju različite igre od igara ponavljanja kontakta sa roditeljima do takmičarskih); aktivne, energetske igre, čiji je smisao aktiviranje celog tela i trošenje energije (obuhvataju igre od okretanja i puzanja, do trčanja i preskakanja konopca); igre veština, čiji je smisao uvežbavanje ili ovladavanje sposobnošću, veštinom (obuhvataju igre od premeštanja kockice iz ruke u ruku do crtanja, slaganja kockica, slaganja po modelu, zidanja); i, igre mašte, zagonetki i problema, koje pretpostavljaju prisustvo simboličke funkcije i korišćenje znaka umesto označenog (obuhvataju igre od hranjenja lutke do šaha).

Prema nivou intelektualnog razvoja, igra se može podeliti na funkcionalnu igru koja odgovara senzomotornom nivou razvoja inteligencije, karakterističnom za prvu i drugu godinu, i simboličku igra koja odgovara predoperacionalnom mišljenju i javlja se sa pojavom simboličke funkcije krajem druge godine.

Funkcionalna igra

Funkcionalna igra prve i druge godine odnosi se na veoma različite aktivnosti deteta kroz koje ono uspostavlja različite senzomotorne i psihomotorne veštine i sposobnosti i upoznaje različite objekte, njihova svojstva, njihove međusobne odnose i svoje mogućnosti u odnosu prema njima. I ovaj tip igre karakteriše spontano pojavljivanje pojedinih igrovnih tema, spontano ponavljanje i spontani prestanak aktivnosti i ostvarivanje razvojnih pomaka kroz variranje osnovne teme igre. Za ove igre je karakteristično dominantno odvijanje na spoljašnjem, realnom planu, odsustvo simboličkih sadržaja i prisustvo jednostavnih fantazmatskih sadržaja koji se neposredno ispoljavaju kroz akciju, visoka zasićenost igrovne aktivnosti motornim sposobnostima, prepoznatljivo prisustvo zadovoljstva kao pratnje aktivnosti i sklad i sinergizam sposobnosti i osećanja.

Ove igre su jednostavne, bilo da su energetske, društvene, istraživačke ili igre veštine, cilj aktivnosti je neposredan, tema igre očigledna, razvojni smisao relativno jasan, a aktivnost je na relativno očigledan način korespondentna nivou motorne, senzomotorne i psihomotorne razvijenosti. Funkcionalne igre uključuju sopstveno telo, glas, pokret, predmete i druge, kao cilj ili kao sredstvo igrovne aktivnosti, a sa uzrastom, dete kroz igru sa upoznavanja sopstvenog tela prelazi na upoznavanje i rukovanje predmetima.

Na najranijem uzrastu, dojenje je za dete i prva igrovna situacija, a oralni kontakt sa dojkom, taktilne senzacije iz predela šake u isprva slučajnom kontaktu ruke i dojke, prilike da vidi majku na udaljenosti kao pri dojenju, taktilno-motorni kontakt sa majkom pri hranjenju, kupanju, prepovijanju, vokalna igra i uzvraćanje na osmeh, su prva interaktivna, igrovna, socijalna i objektna iskustva koja se ponavljaju sa varijacijama i u osećajno i ponašajno polje deteta uvode smanjenje napetosti, zadovoljstvo, ponavljanje, promenu, sopstveni pokret i njegovo menjanje, dakle, osnovne elemente funkcionalne ludičke aktivnosti senzomotornog perioda. Istovremeno, dete uočava i sopstvenu šaku, koju posmatra, ispituje i vodi do predmeta otkrivajući da može da posegne za njima, da ih dohvata, zadržava, premešta, da proizvodi zvuke udarajući ih, da ih ispušta i baca, kombinuje i postavlja u različite položaje uspostavljajući različite odnose među njima i ostvarujući njihove različite funkcije.

Na taj način, uporedo sa igrama sa sopstvenim telom, dete prelazi na rukovanje predmetima, igrovno otkrivajući njihove fizičke karakteristike (ukus, miris, težinu, mekoću, glatkoću, zvuk, boju, pokretljivost), a zatim i relacije (pravac, kretanje, kretanje u sredini, vezu svog pokreta i kretanja predmeta). Kroz funkcionalne igrovne aktivnosti u ovom periodu dete ovladava sopstvenim pokretima, usklađuje pokrete i čula, otkriva sopstveno telo, njegove delove i funkcije, otkriva sebe kao pokretača, proširuje i koristi svoje glasovno-govorne aktivnosti, otkriva predmete, rukuje njima i upoznaje ih, ispituje prostor i ovladava njim, ispituje i upražnjava socijalno-kontaktna i imitativna socijalna ponašanja, uči sekvencionalnost, otkriva reciprocitet, sled i uzročnost i ispoljava prve oblike simboličkog funkcionisanja.

U ovom periodu, igračke su dominantno predmeti koji pokreću aktivnost, one olakšavaju pokretanje razvoja sposobnosti, predstavljaju sredstvo spoznavanja spoljašnjeg sveta i svojih mogućnosti u njemu, igrovno rukovanje predmetima je jednostavno i realistično, odražava potrebu za ispoljavanjem senzomotomog ponašanja i za upražnjavanjem senzomotomih sposobnosti i usmereno je na upoznavanje predmeta, kao i na usklađivanje sopstvenog akcionog polja i karakteristika predmeta. Kroz igru, dete emocionalno katektira svoje telo, svoju akciju i igrovni predmet i zadovoljstvom prožima njihovo usklađivanje, i upravo prožimanje zadovoljstvom samog procesa usklađivanja pomaže podređivanje razuđenog psihomotornog ispoljavanja nastajućim saznajnim strukturama, omogućujući progresivno razvojno kretanje ka proširivanju sopstvenih moći u socijalnom i predmetnom polju.

Oprema za igru prve godine

Zato je, za plansko podsticanje detetovog razvoja potrebno poznavanje razvojnog smisla pojedinih igračaka i igara i analiza funkcija koje su mobilisane u igrovnoj aktivnosti sa nekom igračkom. Optimalno, za prvu godinu života, osnovna oprema za igranje bi trebalo da se sastoji od dvadesetak jednostavnih i složenih predmeta, koji, uz uobičajen kontakt tokom svakodnevnog bavljenja detetom, postupak koji odgovara detetovim socijalnim potrebama i prostor za igru u skladu sa motornim potrebama i razvojnim nivoom motorike, omogućuju podsticanje i ovladavanje psihomotornim sposobnostima u prvoj godini.

Tabela 1. Osnovne igračke - prva godina

Funkcionalne igračke od prve do treće godine

Orijentaciono, moguće je koristiti i tabelu Osnovne funkcionalne igračke: Od prve do treće godine - stimulativni predmeti, ponašanje, psihomotorne funkcije, na kojoj su prikazani uzrasno odgovarajući igrovni predmeti, reakcije deteta koje se očekuju na određenim uzrastima i psihomotorne funkcije koje su prisutne u uzrasno odgovarajućem ponašanju deteta. Međutim, potrebno je imati na umu da ova tabela nije dijagnostički sistem i da ona može da služi samo kao podsetnik u savetovanju, radi uključivanja funkcionalnih igračaka u podsticanje i igru.

Takođe, u savetovanju roditelja, neophodno je roditeljima jasno naznačiti da funkcionalne igračke ne mogu zameniti kontakt tokom sisanja i hranjenja, ljudsko lice i glas, igru u vodi, samoopažanje u ogledalu i kompletne podsticaje iz normalno humanizovanog okruženja tokom svakodnevne nege deteta, prisustvo drugog u igrovnom polju i posredovanje drugog u igrovnoj aktivnosti. U pogledu posredovanja drugog, veoma bitna je senzibilnost roditelja za socijalne potrebe deteta, ali i senzibilnost za potrebe deteta da samo ili bez posredovanja upražnjava uspostavljenu aktivnost. Pored ovoga, značajno je da roditelji imaju ili razviju i senzibilnost za ritam promene detetovih sklonosti i mogućnosti, njegove prve preferencije igračaka i spontani izbor igrovnih aktivnosti, koji ne moraju u svakom pojedinačnom slučaju da prate redosled, tempo i vid aktivnosti koji je prikazan na tabeli. U tom smislu, uputno je koristiti ovu tabelu samo kao grubu orijentaciju za procenu razvoja nekih psihomotornih funkcija.

Ako postoji odstupanje od šeme koja je prikazana na tabeli, neki od mogućih razloga mogu biti da dete nije ni imalo priliku da upražnjava to ponašanje, da nije podsticano ili je aktivno onemogućavano u tom ponašanju; ili je razvoj usporen u celini, ili postoje posebne smetnje u odgovarajućoj oblasti sposobnosti, ili postoje druge smetnje koje posledično izazivaju odloženo uspostavljanje nekog ponašanja. Svakako, odgovori na ova pitanja bi zahtevali kompletno ispitivanje psihomotornog nivoa i praćenje razvoja u pravilnim intervalima od 2 meseca do uspostavljanja određenog ponašanja ili duže. Takođe, nezavisno od mogućeg razloga odstupanja, neophodno je da i roditelji i savetodavci roditelja imaju na umu da je igra stimulacija zato što je prilika da dete spontano ispolji, spontano uspostavi i spontano učvrsti neko ponašanje, sposobnost ili veštine, ali da stimulacija nije igra kada se iz nje izgubi zadovoljstvo i nestane kvalitet spontanog i interaktivnog.

Tabela 2. Osnovne funkcionalne igračke: Od prve do treće godine - stimulativni
predmeti, ponašanje, psihomotorne funkcije

Autor: Darinka Radivojević