Spastična kvadriplegija, koja se takođe naziva spastična tetraplegija, oblik je cerebralne paralize koja znači „gubitak upotrebe celog tela“. To je najteža od tri vrste spastične cerebralne paralize, obeležene nemogućnošću kontrole i upotrebe nogu, ruku i tela.

Uzroci

Spastična kvadriplegija uglavnom nastaje oštećenjem mozga bilo pre rođenja, tokom ili ubrzo nakon toga. Mnogi faktori kod dece mogu doprineti da dođe do oštećenja mozga, uključujući prerano rođenje, infekcije fetusa ili moždani udar, majčinske infekcije ili medicinska stanja, izloženost toksinima ili na kraju i greške lekara.

U periodu od 26 do 34 nedelje trudnoće, bela materija bebinog mozga je veoma podložna oštećenju. Bela materija šalje signale iz mozga u ostatak tela, i ako je oštećena, može uticati na celo telo. Lezije ili rupe u beloj materiji mozga mogu dovesti do spastične kvadriplegije.

Bebe mogu takođe razviti oštećenje mozga usled moždanog udara. U nekim slučajevima, fetalni moždani udari nastaju zbog krvnih ugrušaka placente i previa placente (prednjačeće posteljice). Slabo formirani krvni sudovi u mozgu takođe mogu dovesti do fetalnog moždanog udara. Visoki krvni pritisak majke tokom trudnoće dovodi do povećanog rizika od moždanog udara.

Ovo je nepoželjan, ali uobičajen problem tokom trudnoće, a lekari moraju da prate i nadgledaju majke tokom trudnoće, kao i da dijagnostikuju i leče probleme u razvoju što je pre moguće.

Simptomi

Simptomi spastične kvadriplegije su ozbiljniji i mogu uključivati:

Mišići se previše brzo stežu i opuštaju
Zglobovi koji se ne mogu istezati ili pomerati
Mišićna zategnutost i spastičnost
Mišići drhte
Poteškoće u hodanju i ukrštanje nogu u „makazice“
Govorne smetnje / poremećaj jezika
Epileptični napadi
Kognitivne smetnje

Komplikacije

Budući da spastična kvadriplegija može uticati na celo telo deteta, postoji povećan rizik od razvoja deformiteta udova. Spastični mišići koji su neprekidno u kontrakciji i vezani su za kosti i zglobove mogu prouzrokovati probleme tokom vremena, posebno ako se ne tretiraju pravilno. Oko jedne četvrtine pacijenta sa CP razvije skoliozu (zakrivljenost kičme). Oni sa spastičnom kvadriplegijom više su izloženi riziku od problema sa kičmom nego bilo koji drugi tip CP.

Drugo uobičajeno pitanje su deformiteti donjih udova i gležnja. Na primer, gležanj ekvinus, stanje gde je fleksija gležnja ograničena, potencijalna je komplikacija spastične kvadriplegije. Druga komplikacija povezana sa spastičnom kvadriplegijom kod CP-om je razvoj kontraktura zglobova. Ovo trajno skraćivanje mišića oko zgloba rezultat je spastičnosti.

Osobe sa spastičnom kvadriplegijom mogu imati velikih poteškoća pri gutanju, a to može dovesti do pothranjenosti ili respiratornih komplikacija ukoliko se hrana aspira (udiše). Loša koordinacija mišića lica takođe može uzrokovati kašnjenje govora / jezika.

Epileptični napadi su češći kod dece sa spastičnom kvadriplegijom u odnosu na druge oblike CP. To je zato što je pogođeno više mozga. Takođe je veća verovatnoća da imaju kognitivne i poremećaje učenja.

Pored toga, ovaj oblik CP čini osobu posebno sklonu teškoćama sa bešikom i crevima, kao što su zatvor ili inkontinencija mokraćnog mehura.

Starost kada se uspostavlja dijagnoza

Spastična kvadriplegija se obično dijagnostikuje tokom dojenja, kada lekari otkriju značajno kašnjenje u razvoju bebe. To je jedna od retkih vrsta cerebralne paralize u kojoj se dijagnoza postavlja pre nego što dete navrši prvu godinu života.

Opcije lečenja

Tretman za spastičnu kvadriplegiju se razlikuje u zavisnosti od težine simptoma. Tradicionalne mogućnosti lečenja dece sa spastičnom CP uključuju fizikalnu terapiju, radnu terapiju, logopedsku terapiju, lekove, pomoćne uređaje i tehnologiju, a u nekim slučajevima i hirurgiju.

Fizikalna terapija

Tretman prve linije za decu sa bilo kojim oblikom spastične cerebralne paralize je gotovo uvek fizikalna terapija. Fizikalni terapeuti imaju za cilj da deci omoguće da budu što je moguće nezavisna pomoću vežbi fleksibilnosti, istezanja i podsticanja kretanja. Terapeuti koriste igračke i igre prilagođene uzrastu kako bi fizikalna terapija bila što prijatnija.

Radna terapija

Cilj radne terapije je da pomogne detetu da razviju veštine da svakodnevno obavljaju svakodnevne zadatke i one zadatke koji će im pomoći kod kuće, u školi i u zajednici. Pošto deca sa spastičnom kvadriplegijom imaju ograničene sposobnosti da koriste ruke i noge, veliki deo pristupa radnoj terapiji može se usredsrediti na načine za jačanje i koordinaciju upotrebe ruku i prstiju.

Govorna terapija

Govorna terapija, kao što joj i ime kaže, pomaže u poboljšanju obrazaca govora i jezika. Cilj logopedske terapije je pomoć pri oralnoj artikulaciji i koordinaciji. Neka deca sa spastičnom kvadriplegijom imaju poteškoće u koordinaciji mišića lica i jezika i mogu teško da gutaju.

Potrebna je terapija da se to prevaziđe u svakoj mogućoj meri kako bi se jelo sigurno. Logopedi takođe mogu da pomognu detetu da koristi pomoćne komunikacione uređaje kako bi im pomogli da prenesu informacije kada nisu u stanju da govore ili ako njihov govor nije dovoljno razumljiv. Ovo može značajno poboljšati njihov kvalitet života kod kuće i u okruženju za učenje.

Lekovi

Može se propisati nekoliko vrsta lekova koji pomažu u lečenju spastične kavdriplegije kod CP-a. Za ublažavanje spastičnosti mogu se propisati mišićni relaksanti. Mogu se davati oralno ili ponekad injekcijama.

Pored toga, deci sa spastičnom kvadriplegijom mogu se dati lekovi za lečenje sekundarnih, pridruženih stanja CP, kao što su epilepsija, želudačni refluks ili zatvor.

Detaljnije o upotrebi lekova kod cerebralne paralize može prnaći na našem blogu.

Hirurgija

Hirurgija je poslednja opcija kod lečenja kod najviše oblika CP, ali može igrati ulogu kod dece sa spastičnom kvadriplegijom usled CP. Postoje mnoge vrste operacija koje se koriste za ispravljanje problema sa skraćenim mišićima, dislociranim zglobovima, deformitetima kičme i drugim problemima koji izazivaju bol i oštećenje kod dece sa ozbiljnom spastičnošću.

Budući da je ukočenost mišića veliki deo razloga zbog kojih deca sa spastičnom kvadriplegijom imaju toliko zdravstvenih problema, selektivna dorzalna rizotomija (SDR) može se smatrati opcijom. SDR je operacija koja pomaže opuštanju mišića i poboljšanju pokretljivosti na različitim delovima tela.

Iako ne postoji lek za spastičnu kvadriplegiju, terapije, lekovi i operativne mogućnosti pružile su brojnoj deci šansu da vode produktivniji život.