Spastična hemiplegija je neuromuskularno stanje spastičnosti zbog čega su mišići na jednoj strani tela u konstantnom stanju kontrakcije. To je "jednostrana verzija" spastične diplegije. Ona spada pod grupu oštećenja mobilnosti usled cerebralne paralize. Oko 20–30% osoba sa cerebralnom paralizom ima spastičnu hemiplegiju.
Zbog oštećenja mozga ili živaca, mozak neprestano šalje akcione potencijale u neuromišićne čvorove na zahvaćenoj strani tela. Slično kao kod udaraca, oštećenja na levoj strani mozga utiču na desnu stranu tela, a oštećenja na desnoj strani mozga utiču na levu stranu tela. Druga strana se može biti zahvaćena u manjem obimu. Pogođena strana tela je kruta, slaba i ima slabe funkcionalne sposobnosti. U većini slučajeva gornji ekstremitet je mnogo više pogođen od donjeg ekstremiteta. Ovo bi moglo biti posledica preferiranja upotrebe ruku tokom ranog razvoja. Ako su pogođene obje ruke, stanje se naziva dvostruka hemiplegija. Neki pacijenti sa spastičnom hemiplegijom trpe samo mala oštećenja, dok bi u težim slučajevima jedna strana tela mogla biti potpuno paralizovana. Jačina spastične hemiplegije zavisi od stepena oštećenja mozga ili živaca.
Uzroci spastične hemiplegije
Postoji mnogo različitih poremećaja mozga koji mogu biti razlog za spastičnu hemiplegiju. Spastična hemiplegija se javlja ili pri rođenju ili u materici. Uzrok mogu biti sve vrste udaraca, povrede glave, nasledne bolesti, povrede mozga i infekcije. Deformacije vena ili arterija u bilo kom delu tela mogu dovesti do spastične hemiplegije. Arterija koja je najčešće pogođena je srednja moždana arterija. Nerođene i novorođene bebe su podložne moždanim udaru. Leukodistrofija spada u grupu naslednih bolesti za koje se zna da izazivaju spastičnu hemiplegiju. Infekcije mozga koje izazivaju spastičnu hemiplegiju su meningitis, multipleks skleroza i encefalitis.
Spastičnost nastaje kada su ugroženi Afferentni putevi u mozgu i kada je izgubljena komunikacija između mozga i motornih vlakana. Kada se izgubi inhibitorni signal za deaktivaciju refleksa istezanja, mišić ostaje u konstantno kontrakovanom stanju. Sa spastičnom hemiplegijom zahvaćen je jedan gornji i jedan donji ekstremitet, takođe mogu biti zahvaćeni cervikalni, lumbalni i sakralni segmenti kičmenog stuba.
Tretmani
Ne postoji poznati lek za cerebralnu paralizulnu paralizu, međutim, postoji veliki broj tretmana koji su dokazano efikasni u poboljšanju kvaliteta života i ublažavanju nekih simptoma povezanih sa CP. Neki tretmani imaju za cilj poboljšanje pokretljivosti, jačanje mišića i poboljšanje koordinacije. Iako je CP nastala zbog trajnog oštećenja i nije progresivana po prirodi, bez lečenja simptomi se mogu pogoršati, pojačati u bolu i težini i stvoriti komplikacije koje u početku nisu bile prisutne. Neki tretmani su preventivne mere koje pomažu u sprečavanju daljih komplikacija, poput potpune paralize ruke usled ne upotrebe i posledičnog pogoršanja hipertonije i kontrakcije zglobova.
Drugi oblici lečenja su korektivne prirode. Mnogi tretmani ciljaju simptome koji su indirektno povezani ili su prouzrokovani cerebralnom paralizom. Mnogi od ovih tretmana su uobičajeni i za druge oblike CP. Tretmani su individualizovani na osnovu svakog slučaja i specifičnih potreba pacijenta. Tretmani su često kombinovani sa drugim oblicima lečenja i dugoročni plan lečenja se prati i kontinuirano ocenjuje.
Komplikacije
Spastičnost mišića može prouzrokovati da obrasci hoda budu nespretni i trapavi. Stalno spastično stanje mišića može dovesti do deformacije kostiju i tetiva, što dodatno usložnjava pacijentovu pokretljivost. Mnogi pacijenti sa spastičnom hemiplegijom koriste štapove za kretanje, hodalice, pa čak i invalidska kolica. Zbog smanjenja prenosa težine, pacijenti su izloženi većem riziku od razvoja osteoporoze. Povećana težina može dodatno otežati pokretljivost. Pacijenti sa spastičnom hemiplegijom su u visokom riziku od epi napada. Oromotorna disfunkcija dovodi pacijente u rizik od aspiracione pneumonije. Deficit vidnog polja može prouzrokovati diskriminaciju u dve tačke. Mnogi pacijenti imaju gubitak osećaja u rukama i nogama na zahvaćenoj strani tela. Prehrana je od suštinskog značaja za pravilan rast i razvoj deteta sa spastičnom hemiplegijom.
Epidemiologija
Učestalost cerebralne paralize povećana je u poslednjih 40 godina. Od ukupne populacije pogođene cerebralnom paralizomlnom paralizom oko 20–30% ima spastičnu hemiplegiju. Sveopšta spastičnost je češća vrsta cerebralne paralize, dok je ne-spastična cerebralna paraliza ređa. Studije pokazuju da je cerebralna paraliza spastičnog tipa u porastu, a da se pojava dijaplegije smanjuje. Učestalost cerebralne paralize veća je u oblastima niskog socioekonomskog statusa.
