Senzorna soba je posebna prostorija dizajnirana da razvije čula osobe, obično kroz posebno osvetljenje, muziku i predmete. Može se koristiti kao terapija za decu sa ograničenim komunikacijskim veštinama.
„Senzorna soba“ je krovni termin koji se koristi za kategorizaciju širokog spektra terapeutskih prostora posebno dizajniranih i korišćenih za promovisanje samoorganizacije i pozitivne promene. Postoji više tipova senzornih soba i namena za upotrebu koje su do danas kreirane i primenjene u različitim oblastima prakse. Kada se pravilno koriste, senzorne sobe:
- Pomažu da se stvori prostor koji deca percipiraju kao bezbedan prostor
- Olakšavaju rad sa terapeutom i odnos između deteta i terapeuta
- Pružaju mogućnosti za angažovanje u strategijama prevencija i deeskalacija kriza, kao i niz drugih terapijskih situacija (da podučavaju veštine, razvijaju razne terapeutske aktivnosti, itd.)
- Promovišite brigu o sebi/negu sebe, otpornost i oporavak
Ljudski mozak je dizajniran da proizvodi i reguliše odgovore na čulna iskustva tela - one stvari koje dodirujemo, vidimo, mirišemo, okusimo i čujemo. Ova veza između mozga i našeg ponašanja naziva se „čulna integracija“. Za većinu ljudi ovo je normalan i obično zanemaren deo njihovog svakodnevnog iskustva. Ali za pojedinca sa razvojnim poremećajem, uključujući cerebralnu paralizu i autizam, način na koji mozak obrađuje ova iskustva može biti glavni izvor uznemirenosti i nelagode.
U nekim slučajevima, mozak može preterano reagovati na ove senzorne stimulanse. Drugi put možda neće dovoljno reagovati. Čovekova čulna iskustva prevazilaze osnovnih pet čula i mogu negativno stimulisati neke dublje senzorne odgovore, poznate kao taktilni, vestibularni i proprioceptivni senzorni sistemi.
„Taktilni“ se odnosi na iskustvo dodira, uključujući teksture, otkrivanje toplih i hladnih temperatura, vlagu i bol. „Vestibularni“ je senzorni sistem koji kontroliše ravnotežu i kretanje, uključujući slušnu obradu i vizuelni razvoj – poznatiji kao vid i zvuk. Treći sistem - "proprioceptivni" - uključuje sve mišiće i zglobove, što znači da utiče na različite telesne funkcije, uključujući potrebu za korišćenjem toaleta i osećaj gladi.
Nesposobnost da se regulišu određeni senzorni stimulansi iz bilo kog ili svih ovih sistema naziva se „poremećaj senzorne obrade“. U mnogim slučajevima, to može da izazove različita negativna ponašanja, kao što su razni ispadi, tuče, slomovi, okretanje, ljuljanje ili mahanje rukama, kao i probleme sa obradom i razvojem informacija.
Dakle, šta treba da radi roditelj ili staratelj?
Jedna sve popularnija metoda lečenja i prevazilaženja senzornih problema je korišćenje senzorne sobe. Ovi „sigurni“ prostori su dizajnirani da obezbede mesto pojedincima sa senzornim problemima za dekompresiju i suočavanje sa različitim senzornim problemima na način koji će im na kraju pomoći da nauče da se nose sa na izgled normalnim iskustvima.
Šta je senzorna soba?
Senzorna soba je prostor dizajniran da pomogne pojedincu sa senzornim problemima da nauči da reguliše negativne reakcije svog mozga na spoljašnje stimuluse razvijanjem veština suočavanja sa ovim iskustvima. U nekim slučajevima, to može biti cela soba, ili jednostavno može biti prostor izdvojen u uglu veće sobe. Sadržaj i dizajn senzorne sobe ili prostora mogu — i treba da budu prilagođeni potrebama svakog pojedinca, jer će se svaka osoba sa ekstremnim senzornim problemima nositi sa različitim stimulansima i imati različite zahteve kada je u pitanju učenje da se nosi sa svetom oko sebe.
Poznati i kao „multisenzorna soba“, ovi sigurni prostori su u upotrebi od 1970-ih, ali sada kada je jednom od 59 dece dijagnostikovan poremećaj iz spektra autizma, potreba za njima je veća nego ikad. Koncepte koji stoje iza senzorne sobe već godinama koriste radni terapeuti, ali prednosti senzorne sobe su toliko velike da ih sve više ljudi stvara i u svojim domovima ili školama.
Stvaranje multi-senzornog okruženja u kući ili u školi može biti idealan način za nastavak istih prednosti radne terapije kod kuće. Takođe omogućava detetu konzistentniji pristup istim terapijama i umirujućim metodama. Umesto da čeka zakazano, dete može jednostavno da ode u drugu sobu svog doma ili niz hodnik u školi kako bi iskoristilo prednosti.
Iako su mnogi ljudi upoznati sa upotrebom senzornih soba za osobe sa cerebralnom paralizom, one se takođe mogu koristiti za osobe sa ADHD-om, autizmom i Daunovim sindromom, kao i za osobe sa različitim razvojnim izazovima u oblasti komunikacije, kretanja i ravnoteže, i socijalnih veština.
Zašto stvoriti senzornu sobu ili prostor?
Osobe sa svim gore navedenim problemima često se bore da se nose sa svetom oko sebe. Glasni zvukovi, jaka svetla, grube površine ili hrana neželjene teksture samo su neke od stvari koje mogu izazvati nevolje. Pošto njihovo stanje može povećati naizgled male čulne smetnje, skloni su slomovima, napadima besa ili negativnim pokušajima samo umirenja.
Kako senzorna soba pomaže osobama sa invaliditetom?
Senzorna soba može da postati sigurno mesto za osobu sa posebnim potrebama kada dođe do njenog sloma. Ali, to nije samo mesto za tajm-aut. Iako to može biti miran prostor u kome mogu da povrate kontrolu nad svojim emocijama, senzorna soba takođe može da obezbedi okruženje sa niskim stresom, zabavno okruženje za pojedinca da reaguje kroz svoje emocije i reakcije na određene stimuluse.
Iako ne mogu nužno da izbrišu osetljivost svog mozga na određene stimuluse, oni mogu da treniraju svoj mozak da prevaziđe njegovu osetljivost i razviju mehanizme suočavanja koji će im dobro poslužiti u svetu izvan njihovog senzornog prostora.
Prednosti i efikasnost senzorne sobe
Koje su prednosti senzorne igre? Kada pojedinac sa cerebralnom paralizom ili nekim drugim razvojnim izazovom ima pristup senzornoj sobi, može i doživeće razne koristi. Te koristi će se, međutim, verovatno razlikovati za svaku osobu jer svaka osoba ima različitu osetljivost i načine na koje reaguje na njih. Ali, iako pojedinci mogu iskusiti senzorne sobe na jedinstven način, one i dalje pružaju niz pogodnosti i za decu i za odrasle svih uzrasta, kao što su:
- Umirujući efekti
Negativne reakcije na čulna iskustva mogu izazvati uznemirenost i kod dece i kod odraslih. Kada se uznemire, provođenje vremena u mračnoj, smirujućoj prostoriji u kojoj mogu biti sami i preuzeti kontrolu nad svojim emocijama je ogromna prednost. Senzorna soba može da sadrži mašinu za beli šum, difuzor za aromaterapiju ili razne druge umirujuće predmete dizajnirane da im pomognu da povrate kontrolu nad svojim emocijama. - Stimulacija
U nekim slučajevima, vašoj voljenoj osobi može biti potrebna dodatna senzorna stimulacija da podstakne osećaj svesti i blagostanja. Za ove pojedince, senzorni prostor može da sadrži posebno dizajnirane igračke ili predmete koji im omogućavaju da postanu svesniji svojih čula i istraže kako se ona igraju u svetu oko njih. - Socijalizacija
Dok neki pojedinci mogu imati koristi od korišćenja same senzorne sobe, senzorne sobe takođe mogu da im obezbede mesta za vežbanje interakcije sa drugima. Ovo može biti posebno tačno za senzornu sobu koja se koristi u školskom okruženju. U ovim slučajevima, ideja je da se obezbedi bezbedan prostor bez stresa koji omogućava deci da se kreću i istražuju zajedno, posebno u prostorijama u kojima mogu da vežbaju da postanu svesniji kako se njihova tela kreću i da kontrolišu te pokrete kada su u blizini drugih. - Poboljšan fokus
Pojedinci sa cerebralnom paralizom, oni iz spektra autizma, ljudi sa ADHD-om ili drugim poremećajima u razvoju često su ometeni i bore se da obrate pažnju na ono što se dešava oko njih. Senzorna soba može im pomoći da povećaju svest o svom okruženju i nauče da se nose sa situacijama iz stvarnog života u kojima je potrebna koncentracija, na primer u učionici ili na radnom mestu. - Razvoj motoričkih sposobnosti
Pošto kretanje mišića i ravnoteža mogu biti veliki izazov za one sa senzornim problemima, obezbeđivanje sigurnog prostora za usavršavanje finih motoričkih veština i vežbanje pokreta može biti od koristi. Oprema koja podstiče poskakivanje, skakanje ili čak aktivnosti stabilizacije jezgra može pomoći u promovisanju ovoga. - Kognitivni razvoj
Iako senzorne sobe neće ponovo ožičati mozak, one mogu biti od ključne važnosti u podučavanju dece kako da obradi iskustva i kako da se nose u situacijama u kojima bi njihove reakcije inače mogle postati ekstremne. Za one sa spektrom autizma, to je takođe odličan način da im se pomogne da istraže uzrok i posledicu dok uče o tome kako njihove akcije utiču na svet oko njih. - Senzorni razvoj
Stvaranjem senzornog prostora u vašem domu, vaše dete može da istražuje svoja čula - i reakciju svog mozga na ta iskustva - u bezbednom okruženju bez stresa. Izlažući ih složenim reakcijama mozga na stvari koje dodiruju ili čuju, motoričke veštine i ravnoteža, kao i njihove mišićne funkcije, mogu naučiti kako da obrađuju i kontrolišu ta iskustva kada su daleko od kuće.
Prednosti senzornih soba kod cerebralne paralize
Osobe sa cerebralnom paralizom koriste senzorne sobe. Senzorne sobe su prostor koji se prilagođava njihovim potrebama i nudi udobno i prijatno mesto u kome se mogu osećati kao kod kuće i učestvovati u aktivnostima koje su prilagođene njihovim interesovanjima. U multisenzornim sobama, mogućnosti interakcije i raznovrsnost pristupačnih aktivnosti se umnožavaju zahvaljujući njihovoj velikoj svestranosti: različiti elementi se mogu personalizovati i prilagoditi kako bi ponudili smislenu i pristupačnu aktivnost koja se može prilagoditi svakoj osobi u bilo kom trenutku.
Mogućnost rada u prijatnom prostoru koji je takođe potpuno pristupačan omogućava korisniku sa cerebralnom paralizom da preduzme nagrađujuće aktivnosti u kojima je protagonista i na kojima se mogu graditi nova iskustva učenja, dok poboljšavaju svoje stanje i podstiču ih da se bave sobom i svojom okolinom.
Ograničenja koja ljudi sa cerebralnom paralizom mogu imati u smislu motoričkih veština ili senzornih i kognitivnih funkcija imaju tendenciju da ograniče njihov pristup komunikaciji, učenju, kontroli svog neposrednog okruženja, slobodnom vremenu i dobrobiti. Smatra se da multisenzorne sobe predstavljaju prostor koji ih ne ograničava i omogućava im da lakše ostvare ove ciljeve.
Počnimo od najdubljeg
Različita čula se ne razvijaju u isto vreme. U materici, bebe mogu da percipiraju stimuluse kao što su pokreti, vibracije i dodir. Tokom razvoja, mozak fetusa ili bebe uči da obrađuje nove stimuluse i postepeno im daje sofisticiranije značenje. Kada je mozak u razvoju oštećen, percepcija i obrada budućih stimulusa mogu postati uslovljeni ili prekinuti povredom. Međutim, percepcija najosnovnijih ranih stimulusa može ostati netaknuta. To znači da kapacitet za uočavanje različitih stimulansa i njihovo integrisanje kako bi se primljenim informacijama dalo koherentno značenje može veoma varirati kod različitih ljudi, ali uvek postoji osnova.
Multisenzorne sobe mogu da obezbede osnovne stimuluse koji postaju sve složeniji za svako od čula: klackalice koje obezbeđuju nežno linearno kretanje; ljuljaške sa različitim pokretima; elementi koji pružaju dubok dodir; vodeni kreveti; vibroakustički elementi; veoma moćni izvori svetlosti kao što su mehuraste cevi ili jednostavniji – ali podjednako atraktivni – optički elementi; i prirodnim ili sofisticiranijim zvucima. Pristup ovim resursima koji nude osnovne stimuluse koji se mogu predstaviti izolovano podesivim intenzitetom omogućava korisniku da primi stimuluse na način koji je lak za razumevanje i gradi osećaj sigurnosti.
Kada se uspostavi veza između korisnika i njegovog okruženja, mogu se ponuditi dalje aktivnosti koje olakšavaju napredak.
Važnost govora tela
Uobičajeni aspekt cerebralne paralize su oštećene motoričke sposobnosti. Poremećaji pokreta, abnormalni obrasci pokreta, spastičnost i/ili distonija često izazivaju telesnu nelagodnost i poteškoće u usvajanju položaja i pokreta koji olakšavaju učešće u komunikaciji. Multisenzorne sobe često sadrže elemente kao što su konvertibilni tabureti, vodeni kreveti, klackalice i mekani predmeti za igru koji omogućavaju korigovanje držanja korisnika radi veće udobnosti, a takođe utiču na njihov nivo aktivacije ili opuštanja. Ovi komadi nameštaja ne samo da olakšavaju postizanje pravilnog držanja, već i njihovo pozicioniranje u blizini elemenata aktivnosti (cevi, paneli, projekcije i kontroleri) takođe olakšavaju udobno učešće i komunikaciju. Ovim elementima se mogu dodati i drugi resursi, kao što su vibroakustični signali u vodenim krevetima ili u mekim predmetima za igru, ili upotreba masaže, koja stvara osećaj blagostanja i takođe pomaže u smanjenju spastičnosti.
Pored toga, u prostoriji se lako može stvoriti opuštajuće okruženje korišćenjem odgovarajućeg osvetljenja, prijatne muzike, projekcije atraktivnih slika ili širenja opuštajućih aroma. Neke sobe sa odgovarajućom tehnologijom mogu stvoriti impresivno okruženje za opuštanje kao što je zalazak sunca koristeći projekciju, osvetljenje, vibracije morskih talasa, mehuraste cevi koje menjaju boju da bi se slagale sa bojom sunca, osećaj svežeg vazduha, itd. Sa pravilnim držanjem , odgovarajući mišićni tonus i prijatno okruženje, svi, uključujući i one sa cerebralnom paralizom, su spremniji da učestvuju u bilo kojoj aktivnosti.
Kontrola okoline
Da bi osobe sa cerebralnom paralizom bile samostalne, autonomne i bili protagonisti u sopstvenim životima, važno je da nauče da prilagode svoju okolinu i prilagode je svojim potrebama i interesovanjima. Ljudi sa problemima motoričkih veština ili kognitivnim i komunikativnim teškoćama mogu smatrati da im je kapacitet kontrole okoline ograničen, što znači da drugi to sprovode umesto njih bez njihovog učešća.
Specijalno opremljene senzorne sobe nude korisnicima stotine atraktivnih aktivnosti, kao što su aktiviranje mehurića ili scena sa vatrometom, vožnja u automobilu Formule 1 i osećanje vibracija kroz celo telo ili postavljanje „diskoteke“ sa svojim omiljenim pevačem. Pored toga, nude širok spektar načina da ih aktivirate: dugmad za uzrok i posledicu, sekvence, pristup prevlačenjem, panele sa dugmadima, prostirke, tablete, panele ili praćenje očiju. Bilo koji od kontrolera može se koristiti za aktiviranje bilo koje aktivnosti. Ovo omogućava da se radi na uzroku i posledici u motivacionoj aktivnosti jednim prekidačem pre nego što pređete na izbor između dve ili više opcija, naučite da prevlačite ili koristite tehnologiju praćenja očiju ili sortirate. Ove opcije omogućavaju osobama sa cerebralnom paralizom da kontrolišu elemente u prostoriji, nauče veštine neophodne za to i da steknu veću autonomiju koristeći ovo znanje u prirodnom kontekstu.
Fizioterapijski alat
U multisenzornim prostorijama nalaze se mnogi interesantni resursi za fizioterapijski rad sa osobama sa cerebralnom paralizom: elementi za rad na propriocepciji i vestibularnom čulu i nameštaj koji nam omogućava rad u različitim položajima, uz kontrolere različitih oblika i veličina koji omogućavaju radnje koje su veoma atraktivne za korisnika da se aktivira. Ovi kontroleri se mogu postaviti na određene položaje kako bi podstakli korisnika da izvrši kretanje cilja.
