Razvoj funkcije ruke i šake

Od rane refleksne aktivnosti do lokomocije i finih manipulativnih veština

Od pokreta koji postoje intrauterino (pre rođenja), preko pokreta na rođenju pa sve do pokreta odrasle osobe, čovekova pokretljivost prolazi različite faze preobražavanja koje vode uspostavljanju složene, diferencirane, integrisane i koordinisane celine čovekovog motiliteta, u kome svakako veoma značajno i veoma specifično mesto zauzimaju motorne funkcije ruke i šake. Rađajući se sa uspostavljenim vitalnim funkcijama, odbrambenim reakcijama, začetkom posturalnih reakcija i sposobnošću da komunicira sa okolinom preko kože (eksteroceptora), usta i proprioceptora, dete je opremljeno refleksnom aktivnošću i ta rana refleksna aktivnost se menja tako da se kroz te promene uspostavljaju raznovrsniji, svrsishodniji i složeniji oblici pokretljivosti, koji su usmereni na uspostavljanje lokomocije i fine koordinacije šake neophodne za složene manipulativne veštine.

Razvoj posturalnih reakcija, pojava segmentalnih pokreta na distalnim delovma

Normalni posturalni tonus je dovoljno visok za odupiranje sili zemljine teže, a dovoljno nizak da omogući lako pokretanje na čemu se zasniva pokret. Položaj i pokret su u sadejstvu i ne mogu se razdvojiti. Promene položaja su deo pokreta, a pokret je promena položaja. Razvijanje posturalnih reakcija obezbeđuje bebi stabilnu osnovu, tako da beba može da održi položaj svog tela nasuprot sili zemljine teže; istovremeno, sa razvojem posturalnih reakcija (odupiranje, uspravljanje, ravnoteža) totalni obrasci položaja i pokreta se modifikuju, pojavljuju se izolovani segmentalni pokreti, najpre na proksimalnim segmentima ekstremiteta, a kasnije i na distalnim segmentima. Osnovni pravci razvoja su cefalo-kaudalni i proksimalno-distalni.

Šaka: funkcija postaturalne kontrole i funkcija eksploracije

Stabilnost glave, vrata i trupa u prostoru stvara uslove da beba preko vidnih i akustičnih mehanizama počne fiksirati i pratiti izvor stimulacije, a zatim i pružati ruke prema izvoru stimulacije. Razvojem posturalne aktivnosti, šaka je sve manje dominantno organ za sticanje posturalne kontrole - paralelno sa razvojem pokreta na distalnim segmentima, šaka postaje organ za eksploraciju (eksplorativna funkcija šake – istraživanje okoline) što omogućava sticanje šireg dijapazona senzomotornih iskustava (oblik, veličina predmeta).

Elementi psihomotornog razvoja: dodir, pokret, hvatanje, percepcija

Dodir, a zatim pokret, predstavljaju prve načine komunikacije sa sredinom koja okružuje novorođenče.U procesu psihomotornog razvoja pokret prolazi kroz različite faze, od faze nekoordinisanih do faze voljnih koordinisanih pokreta, zavisno od stepena motornog razvoja i senzitivne facilitacije. Ponavljanjem pokreta dete nauči da ga kontroliše, pa je način na koji ga izvodi sve skladniji. Praćenjem, imitiranjem, izvršavanjem naloga, izgovaranjem reči, dete se razvija motorno, intelektualno, emotivno i socijalno.

Psihomotorni razvoj odojčeta i deteta u prvoj, drugoj i trećoj godini pratimo i kroz etape razvoja hvatanja i percepcije. Za ove dve psihomotorne funkcije, u okviru Minhenske funkcionalne razvojne dijagnostike (MFRD), koja predstavlja jedan kompletan dijagnostički sistem za procenu i praćenje psihomotornog razvoja, postoje dve nezavisne skale za procenjivanje nivoa razvoja u ovim oblastima.

Razvoj funkcije hvatanja

U razvoju funkcije hvatanja postoji određeni razvojni sled koji je potrebno pratiti kako kada se radi o proceni nivoa razvoja ove funkcije, tako i u pogledu facilitacije ili terapije. Posmatrajući hvatanje, pored razvojnih zakonitosti koje postoje i za druge motorne funkcije, pre svega zakonitosti cefalo-kaudalnog i zakonitosti proksimo-distalnog pravca razvoja, u razvoju ove funkcije od refleksnog hvatanja novorođenčeta do hvata „kleštima“ deteta od godinu dana, uočavaju se i principi razvoja od globalnog ka diferenciranom i od stereotipnog do raznovrsnog, s tim što je u pogledu funkcije hvatanja, da bi ova funkcija ostvarila svoju osnovnu svrhu, a to je rukovanje brojnim, raznovrsnim, složenim predmetima koji čoveka okružuju i koje on stvara, možda očiglednije nego u drugim funkcijama, prisutno preplitanje motornih, senzomotornih i psiholoških komponenata koje moraju biti odgovarajuće prisutne da bi se kompletan razvojni sled funkcije mogao uspostavljati.

Autor: Vesna Marković