Psihomotorni razvoj – druga i treća godina

Psihoseksualni razvoj

Tvorac psihoanalize Sigmund Frojd je smatrao da novorođenče nema ličnost jer je ono na rođenju jedno više biološko-fiziološko biće kojim upravljaju „slepi i iracionalni“ instinkti i da se Ego, kao sistem saznajnih procesa opažanja, mišljenja, planiranja i odlučivanja, koji kontroliše i preusmerava impulse tako da zadovoljenja mogu da se obezbede uz uvažavanje „principa realnosti“, pojavljuje iz sukoba instinkata i realnosti, da bi ličnost kompletirala svoje funkcije kontrole tek pojavom strukture Super Ega, koja nastaje kao rezultat dramatičnih zbivanja u domenu infantilnog seksualiteta u trećoj godini, iz sukoba infantilnih seksualnih težnji i društvenih zabrana, unošenjem zabrana i uvažavanjem „principa društvenosti“. Tako se od infantilne oralne seksualne problematike i oko oralnosti organizovane dinamike razvoja deteta, psihoseksualni razvoj deteta kreće ka analnoj problematici i analnom stadijumu psihoseksualnog razvoja, kada dominantna tema „izbacivanje ili zadržavanje“, vezana za analnu oblast, zahtevima za uspostavljanjem kontrole sfinktera, dobija dimenziju volje i podređivanja volji drugog, da bi u trećoj godini analni erotizam bio zamenjen falusnim infantilnim erotizmom sa interesovanjem za genitalne organe, usmeravanjem erotskih interesovanja na roditelja suprotnog pola, usvajanjem zabrane takvih interesovanja i identifikacijom sa roditeljom istog pola.

Druga godina - osećanje verhalnog Selfa i oblast verhalne povezanosti

Međutim, danas se smatra da uspostavljanjem konstantnosti i celovitosti unutrašnjih i spoljašnjih objekata, s jedne strane, i usložnjavanjem i jačanjem odbrambenih i integrativnih funkcija Ja, uz pojavu simboličke funkcije, trećeg organizatora duševnog razvoja i kroz integraciju Selfa, kao dinamičkog aspekta samodoživljavanja i samoopažanja, već na kraju prve godine života, postoje nukleusi osnovnih instanci ličnosti, da psihoseksualni razvoj, faze infantilnog erotizma i dinamika libida i agresije nisu jedina razvojna okosnica prve godine i da na kraju ovog perioda postoji dete, kao dovoljno psihološko i ,,ličnosno“ biće sa osećanjem osnovnog poverenja i nadmoćnošću nade kao ,,najranije i najnužnije vrline nerazdvojne od stanja biti živ“, sposobno za naredna unutarpsihička diferenciranja i integracije, složenije socijalne interakcije i realnosti primerenija iskustva sa svetom spoljašnjih objekata koja prevazilaze granice dijade i trijade i ne ograničavaju se na iskustva organizovana samo oko erogenih zona.

Pre svega, tokom druge godine izdvaja se pojava osećanja verbalnog Selfa (Danijel Šternl) i uspostavljanje područja verbalne povezanosti. Sa pojavom simboličke funkcije, obezbeđuje se uspostavljanje jednog posebnog skladišta ličnog znanja i iskustva, koje obuhvata čitavu iskustvenu sferu, prožimajući i objedinjujući motorna, senzomotorna i psihomotorna iskustva i kodirajući ih značenjima koja nisu svodljiva na seksualnu tematiku. Osećanje verbalnog Selfa i područje verbalne povezanosti, simbolički i semantički kod iskustva otvaraju sasvim nove mogućnosti razvoja deteta na planu ličnosti, na planu saznajnih sposobnosti i na planu psihosocijalnog razvoja, gde uvode dimenzije prosuđivanja i simboličke razmene u socijalnim transakcijama, vidove funkcionisanja koji nisu bili prisutni u prethodnim stadijumima razvoja dominantno obeleženim jednostavnim psihomotornim ispoljavanjima znatno nižih komunikacionih, kombinatoričkih i ekspresivno-dramatskih potencijala. Postojanost i kontinuitet u okolini, osnova odojčetove sigurnosti i matrica njegove nastajuće nade, sada se zamenjuju postojanošću i kontinuitetom koje obezbeđuje jedan unutrašnji, znatno fleksibilniji sistem i znatno nezavisniji iskustveni okvir - detetova unutrašnja mogućnost obrađivanja, povezivanja i predstavljanja preko značenja, simbolizacije i verbalnog koda koji će mu omogućiti uzdizanje iznad neposrednog, očiglednog, konkretnog i fizičkog u njegovim unutarpsihičkim diferencijacijama, u društvenom razvoju i u saznavanju.

Psihosocijalni razvoj u drugoj godini - autonomija spram stida i sumnje

U pogledu psihosocijalnog razvoja deteta, Erik Erikson drugu godinu života smatra godinom u kojoj se, posle osnovnog poverenja koje se uspostavlja naspram osnovnog nepoverenja u prvoj godini, uspostavlja autonomija spram stida i sumnje i izgrađuje vrlina volje, jer dete u toku analno-mišićnog stupnja zapravo uči šta se od njega očekuje, šta su njegove obaveze i privilegije i koja ograničenja se javljaju u vezi sa njima. U ovom stadijumu, dete ima težnju za novim doživljajima orijentisanim na aktivnosti, a pred dete se postavlja dvostruk zahtev: za samonadzorom i za prihvatanjem nadzora od strane drugih. Odrasli za obuzdavanje detetove samovolje koristi univerzalnu ljudsku sklonost ka stidu, ali hrabri dete da razvije smisao za autonomiju da bi bilo samostalno. Odrasli koji vrše nadzor zato moraju da pruže sigurnost i da hrabre dete da doživljava situacije koje zahtevaju autonomiju slobodnog izbora.

U ovom stadijumu, stvara se sloboda samoispoljavanja i javlja se nežnost, a kroz osećanje samonadzora stvara se kod dece trajno osećanje dobre volje i ponosa. Osećanja ponosa uravnotežavaju osećanje gubitka samonadzora koje može pouzrokovati trajno osećanje stida i sumnje i navesti dete da bude bestidno, povučeno ili lukavo. Vrlina volje, koja se izgrađuje u ovom stadijumu, počiva na dva izvora: uvežbanom samohtenju i primeru nadmoćnijeg htenja koje ispoljavaju drugi. Dete uči od sebe i od drugih šta se očekuje i šta se može očekivati i uči slobodan izbor. Postepeno prihvatanje zakonitosti i nužnosti pretpostavlja razvoj vrline volje i ravnotežu i usklađenost samonadzora i nadzora drugih, a elementi volje postepeno narastaju kroz iskustva sa svesnošću i pažnjom, manipulacijom, verbalizacijom i lokomocijom. Zahvaljujući pojavi vrline volje, dete može slobodno da bira, da odlučuje, da isprobava samouzdržljivost i da se usredsređuje na sebe i da, potpomognuto ponašanjem drugih, počne da stvara sudove o sebi i drugima, da razlikuje dobro i rđavo, da razvija smisao za ispravnost i neispravnost postupaka ili reči i da se priprema za doživljavanje osećanja krivice u narednom stadijumu.

Psihosocijalni razvoj u trećoj godini - inicijativa spram krivice

U narednom stadijumu, koji odgovara genitalno lokomotomom stadijumu psihoseksualnog razvoja, uspostavlja se inicijativa spram krivice i razvija se vrlina svrhovitosti. Dete je veoma mnogo napredovalo u motornom i psihološkom pogledu, narastaju nadmoćnost i odgovornost, inicijativa se kombinuje sa autonomijom, javlja se kvalitet težnje, planiranja i opredeljenja za ostvarenje zadataka i ciljeva. U ovom periodu, dete žudi za učenjem i uči dobro, teži da poraste u smislu obaveza i izvođenja. Dete je suočeno sa osećanjem krivice koje ga može opsedati u vidu preterano revnosnog razmišljanja o ciljevima, uključujući i genitalne fantazije, ili osećanja nadmoćnosti i odgovornosti mogu biti neuravnotežena tako da dete može koristiti agresivna sredstva za postizanje ciljeva. Na ovom uzrastu, igra je glavna aktivnost i vrlina svrhovitosti se javlja kao rezultat igranja, ispitivanja, pokušaja, pogrešaka i eksperimentisanja sa igračkama. Pored fizičkih igara, sada dete preduzima i mentalne igre i kroz igru uspostavlja jednu posredovanu realnost u kojoj, preuzimajući uloge roditelja i drugih odraslih i oponašajući slike odraslih, počinje da shvata šta znači biti sličan njima. Simbolička funkcija i njom omogućen „kao da“ plan predstavljanja i akcije, objedinjeni u igrovnoj aktivnosti i dramatskim ritualizacijama, omogućuju i oposredovana opštenja sa odraslima kroz koja dete isprobava, usvaja i u sopstveni psihizam ugrađuje odlike odraslih, dovodeći u ravnotežu osećanja inicijative, nadmoćnosti, autonomije i odgovornosti.

Psihomotorna ispoljavanja u drugoj i trećoj godini

U ovom periodu, na nivou psihomotomih postignuća, veliki broj zdrave dece, u pogledu statomotornih i lokomotornih sposobnosti i veština, uspostavlja samostalno hodanje, saginjanje i uspravljanje do trinaestog meseca, uspeva da hoda unazad, penje se i silazi niz stepenice uz pomoć i šutira loptu u šesnaestom mesecu, savladava skakutanje u dvadesetčetvrtom mesecu, stajanje na jednoj nozi u dvadesetšestom mesecu, hod po liniji i preskakanje krajem treće godine.

U pogledu senzomotorike i funkcije ruku, najveći broj zdrave dece povezuje olovku i papir, ume da žvrlja i da prelistava slikovnicu sa dvanaest meseci, gradi kulu od više kockica sa sedamnaest meseci, uvlači konac u perle i stavlja zrnca šibice u kutijicu sa devetnaest meseci, odvrće poklopce, šrafove, navija federe igračaka, a zatim ih navija i ključem sa dvadesettri meseca, povlači preko nacrtanih linija i seče makazama sa dvadesetdevet meseci, od plastelina oblikuje kobasicu u tridesetdrugom mesecu, a zatim uspeva i da precrta krug krajem treće godine.

U području percepcije, od raspoređivanja poklopca uz odgovarajuću kutiju u jedanaestom mesecu, uspeva da svrstava male i velike krugove sa osamnaest meseci, zatim da svrstava krug, kvadrat i trougao sa dvadesettri meseca, pa oblike u kutiju sa oblicima, da svrstava tri različite veličine i konačno četiri osnovne boje sa dvadesetsedam meseci i krajem druge godine, gradi most od tri kockice prema uzoru.

U području govora, savladava imena predmeta oko petnaestog meseca, počinje da koristi imenice, glagole i prideve oko osamnaestog meseca, vremenske rečenice u dečijem govoru oko devetnaestog meseca, da pita koristeći odgovarajući pojam oko dvadesetprvog meseca, da kaže svoje ime i koristi prisvojnu zamenicu „moj“ sa nepune dve godine, a ime i prezime sa nepune tri, da koristi množinu oko dvadesetosmog meseca i da upotrebljava glavne i sporedne rečenice krajem treće godine. U pogledu razumevanja govora, krajem prve i početkom druge godine, reaguje na svoje ime, zatim počinje da pokazuje delove tela od četrnaestog meseca, prepoznaje imenovane predmete na slikama od šesnaestog meseca, razume pojmove velikog i malog krajem druge godine, razume glagole, počinje da razume i neke predloge početkom treće godine i počinje da savladava komparaciju nekih prideva krajem treće godine.

U pogledu socijalnog kontakta i samostalnosti, od odbijanja pokretom glave i mimičkog izražavanja želje za nekim predmetom početkom druge godine, dete prelazi na imitacije svakodnevnih aktivnosti odraslih i pomaže u jednostavnim aktivnostima sa šesnaest meseci, samo pere i briše ruke sa sedamnaest meseci, samo jede sa dvadeset meseci i ume da skine delove odeće sa dve godine, ostaje kraće bez roditelja kod poznatih osoba, brine se o lutki ili medi, zna kog je pola sa dvadesetdevet meseci i, krajem treće godine, suvo je i čisto, pravovremeno traži nošu, počinje da se oblači samo i da se pridržava pravila ,jednom ja - jednom ti“.

Separacija i individuacija

Dakle, tokom druge i treće godine, dete je postiglo značajno viši nivo psihomotorne kompetentnosti, pokazuje povećanu radoznalost i veću samostalnost, ima mogućnost simbolizacije i semantičkog opštenja, uspostavlja predstavno mišljenje, ima svest o stalnosti objekta i svest o fizičkoj odvojenosti od majke i drugih osoba. Upravo ta uspostavljena svojstva, čine podlogu procesa individuacije i separacije koji, prema Margaret Maler, počivaju na procesima pounutrenja, slivanja i objedinjavanja niza unutarpsihičkih razvojnih tokova i efekata. Krajem treće godine, sve bliži, sve jasnije opažan i sve bolje prosuđivan, zastrašujući ali i poželjni svet odraslih i svet fizičke realnosti se zapravo tek otvaraju pred detetom i ono će, u dobroj srazmeri uspostavljenih sposobnosti i vrlina nade, volje i svrhovitosti, ući u mirniji period razvoja u kome će ga pojava intelektualnih operacija, uspostavljanje marljivosti i vrline spremnosti, pripremati za adaptacione zadatke kasnijeg detinjstva. Nivo separacije i individuacije postignut krajem treće godine obezbeđuje detetu dovoljnu nezavisnu socijalno-psihološku osnovu na kojoj će se u narednom periodu dominantno organizovati konkretne intelektualne operacije usmerene na saznavanje nevidljivih karakteristika fizičkih objekata i otkrivanje njihovih složenih relacija, da bi, posle jedanaeste godine i početaka stadijuma formalnih operacija i rada sa pojmovima, na kraju detinjstva i na počecima mladalaštva, došlo u poziciju ispitivanja samih osnova svoga postojanja, suočivši se sa pitanjem sopstvenog identiteta i izazovima izgradnje zrelih ljudskih vrlina vernosti i ljubavi.

Autor: Darinka Radivojević