Jelena je bila devojčica sa cerebralnom paralizom. Iako je morala da se suočava sa brojnim izazovima u svakodnevnom životu, nije joj nedostajalo ljubavi, smeha i snova. Jelena je bila srećna i odlučna da učini sve što može da ostvari svoje snove.
Jednog dana, Jelena je upoznala dečaka po imenu Luka. Luka je bio simpatičan i duhovit momak koji je takođe imao veliki smisao za avanturu. Kako su se upoznali, njih dvoje su postali bliski prijatelji i provodili su mnogo vremena zajedno.
Ali s vremenom, Jelena je počela da oseća nešto više prema Luki. Bila je zbunjena, nikada ranije nije osetila ovakve emocije prema nekome. Činilo joj se da je to nemoguće jer zbog svog stanja nije mogla uvek da uradi ono što bi neka druga devojčica nesmetano uradila. Ali ljubav je bila jača i nije se mogla boriti protiv nje.
Jelena se odlučila da otkrije svoja osećanja Lukijevom najboljem prijatelju, Petru. Petar je bio veoma brižan i razumeo je Jelenine nedoumice. Rekao joj je da se ne brine zbog toga što ima cerebralnu paralizu i da bi Luka trebalo da je voli zbog onoga što jeste, a ne zbog onoga što ne može uraditi.
Kada je Jelena odlučila da razgovara sa Lukom o svojim osećanjima, bila je veoma nervozna. Ali kada je otvorila srce i iskreno mu rekla kako se oseća, Luka je uzvratio svojim osećanjima prema njoj. Rekao joj je da je voli zbog njenog osmeha, inteligencije, dobrote i hrabrosti da se suočava sa izazovima svakog dana.
Jelena i Luka su se upustili u romantičnu vezu i preplavljeni su osećajem ljubavi i međusobnog poštovanja. Zajedno su se suočavali sa izazovima, ali nikada nisu dozvolili da im to stane na put.
Jelena je shvatila da njena cerebralna paraliza ne definiše ko je ona kao osoba i da je to samo jedna od njenih osobina. Zbog toga se osećala snažnije i sposobnije da se suoči sa izazovima u životu.
Njihova ljubav je bila primer drugima da se iznad svega ceni ono što je u srcu, a ne spoljašnji izgled ili fizičke sposobnosti.
