Postupak sa detetom spavanje, hranjenje, oblaćenje, kupanje i nošenje

Spavanje

Iako je spavanje jedna naizgled jednostavna aktivnost, roditelji su često pred dilemom u koji položaj da postave dete za spavanje, gde da postave krevetac, koje vrste pokrivača i jastuka da upotrebe.

U pogledu položaja pri spavanju, izuzev ako postoji neki medicinski razlog zbog koga je potrebno da bebu stavite u određeni položaj (trauma klavikule, neki pedijatrijski razlozi), preporučljivo je da bebu stavite na bok, imajući na umu i proces varenja, podrigivanja, sve dok se samo ne okrene i nađe položaj koji mu je najudobniji. Položaj u krevecu treba menjati zbog svetlosti kao i zbog mekoće kostiju glave u prvoj godini. Položaj na stomaku nije položaj za spavanje, ali je položaj koji je dozvoljen u budnom stanju u prisustvu majke.

Ne savetuje se upotreba jastuka do godinu dana, a ako se koristi treba da bude čvrst i medicinski testiran. I dušek takođe treba da bude čvrst sa obaveznom mušemom. Treba koristiti laku i toplu ćebad i pokrivače. Perjani pokrivači se ne preporučuju za dete do godinu dana jer mogu biti pretopli za bebu. Sve tkanine koje dolaze u dodir sa bebom treba da budu pamučne, svetlih i određenih boja.
Položaj bebinog kreveca u sobi je veoma značajan, kako zbog svakodnevne nege i osnovnih uslova (svetlost, temperatura) tako i zbog podsticaja koji dolaze iz sredine. Krevetac ne treba staviti uz spoljni zid sobe već unutrašnji, ali tako da mu je moguće prići sa svih strana. Preporučljivo je menjati položaj kreveta u sobi, tj. položaj bebe u krevetcu zbog svetlosti kao i zbog ostalih podsticajnih faktora (igračke, prozori, sunce) jer će se beba okretati ka toj strani što može dovesti do asimetrije tela (fiksiranje razvojnih asimetrija). Krevetac ne treba stavljati u blizini električnih aparata. Ograda ne sme da bude mrežasta već rešetkasta sa slobodnom jednom stranom koja može da se spušta i podiže.

Hranjenje

Tokom prvih šest meseci majci se preporučuje da doji svoju bebu ako za to postoje neophodni uslovi. Tokom dojenja beba je u naručju majke pri čemu se uspostavlja emotivni kontakt između majke i bebe.

Nakon šest meseci uvodi se hranjenje na flašicu, ukoliko to nije i ranije učinjeno. Položaj bebe u naručju je „kosi-vertikalni“. Odojče se stimuliše da položi šake na flašicu, a kasnije da samo drži flašicu dok pije. Između sedmog i osmog meseca odojče stavlja keks u usta, ali tek krajem prve godine u stanju je da zadrži keks u ruci dok ne zadovolji glad. Nakon usvajanja sedećeg položaja majka hrani bebu koja joj sedi u krilu. Beba je blago poduprta majčinom rukom, natkolenice su abdukovane, potkolenice flektirane, stopala pravilno postavljena na oslonac. Potrebno je da hrana uvek bude ispred bebe. Na uzrastu od jedanaest do dvanaest meseci odojče može da poveže hranu sa kašikom i „vodi“ majčinu ruku dok ga ona hrani. Najčešće, na uzrastu od dvanaest meseci, odojče se može hraniti u svojoj stolici. Većina dece ovog uzrasta uzima kašiku i udara po hrani razbacujući je okolo. Između petnaestog i osamnaestog meseca, dete drži kašiku celom šakom i stavlja je u usta. Između druge i treće godine dete je u stanju da se samostalno hrani kašičicom, zatim i viljuškom, a nož počinje da koristi tek oko pete godine.

Za pravilno hranjenje je najvažnija dobra ravnoteža u sedećem položaju, što omogućava dobar položaj karlice i kičmenog stuba (naglašene fiziološke krivine), jer će samo tako dete biti u stanju da proširuje svoje mogućnosti u funkciji hranjenja.

Oblačenje

U toku prve godine života funkcija oblačenja i svlačenja u najvećoj meri zavisi od majke. Majka priča dok oblači dete, imenuje stvari koje oblači kao i delove tela. Bebina odeća ne sme sputavati pravilan senzomotorni razvoj. Tako, rukavi benkice ne treba da prekrivaju bebine šake; zeke nedovoljne dužine mogu nametati položaj plantarne fleksije stopala i sputavaju fleksiju donjih ekstremiteta u kukovima i kolenima. Oko navršene prve godine dete pruža nogu da mu se obuje cipela i postavlja ruku u rukav. Oko 18. meseca skida čarape, cipele, kapu, laku jaknu. Između 18-24. meseca sve više sarađuje prilikom oblačenja i svlačenja (dete prvo nauči da se svlači pa tek onda da se i oblači). U trećoj godini je u stanju da samo skine svu odeću.

Da bi dete uspešno izvelo oblačenje neophodno je da postoji dobra koordinacija oko-šaka; dobar balans u sedećem položaju; da ima sposobnost da poseže-hvata; da ima sposobnost da otpušta; da jednu šaku može da koristi za pridržavanje dok je druga aktivna, da ima razvijenu percepciju (gore-dole; spolja-unutra; napred-pozadi) i odgovarajuće intelektualne sposobnosti.

Kupanje

Kupanje je još jedno veoma važno iskustvo za bebu, još jedan vid učenja ali na interesantan način, kroz igru. Veoma je važno posavetovati roditelje da posvete pažnju postupku sa detetom i pre i posle kupanja. Tada ono nije sputano odećom, u toploj je prostoriji i može se dovoditi u one položaje koje tokom dana ređe zauzima (npr. pronirani položaj kod mlađeg odojčeta). Pored samog blagotvornog dejstva tople vode, kada je odojče relaksirano, ono je veoma zadovoljno zbog bliskog kontakta koji ostva- ruje sa roditeljima dodirom, osmehom, što je značajno za razvijanje socijalnog kontaktnog ponašanja.

U prvom trimenonu (tromesečju), posebno u periodu dok pupak još nije zarastao, beba se kupa sigurno ležeći na ruci roditelja koja je postavljena ispod grudnog koša bebe u jednom koso-vertikalnom položaju licem okrenuta prema podlozi i poliva se vodom odozgo na dole. Već posle prvih petnaest do dvadeset dana odojče se može kupati u poluležećem položaju na leđima sigurno na ruci roditelja. Kako nema uspostavljene kontrole glave o tome se posebno vodi računa a u tom cilju su i dizajnirane razne kose ravni za kadice tako da su ruke roditelja slobodnije za bavljenje detetom i igru. Posebno je važno da roditelj ima priliku da uzme obe šake deteta i dovede ih u medijalnu liniju tako da odojče može da ih posmatra. U ovom periodu posebno je značajno dejstvo tople vode zbog dominacije fleksionog tonusa i efekta opšte relaksacije koju ona ima na bebu.

U drugom trimenonu, odojče već reaguje na lica oko sebe i treba ga stimulisati da se usredsredi na lica roditelja dok oni komuniciraju sa njim, a posebno je važno da roditelji „pričaju“ sa detetom jer ono obraća pažnju na reči i raduje se zvuku različitih reči. Rukama može da pljuska po vodi i da se praćaka nožicama što mu čini zadovoljstvo i motiviše ga za nove aktivnosti.
U trećem trimenonu, odojče može i sedeti u kadici, a to mu otvara nove mogućnosti za igru. Treba voditi računa o balansu u sedećem položaju (reakcije ravnoteže posteriorno su tek u začetku krajem trimenona). Igračkice su ispred odojčeta i najbolje su plutajuće ili igračke koje se mogu pričvrstiti vakuumom za zidove kadice. Ovakve igre su bitne za uvežbavanje novostečenih aktivnosti posebno onih koje se tiču funkcije šake kao i za uvežbavanje balansa.

U četvrtom trimenonu, odojče je potpuno usvojilo sedeći položaj; reakcije ravnoteže su prisutne u svim pravcima, tako da se dete može kupati i u kadi ali je potrebno da se vodi računa o nivou vode i neklizajućoj podlozi). Želja za kretanjem je toliko izražena te je potrebno da odojče može menjati položaje kroz igru. Roditelji mogu imenovati npr. slavinu za toplu i hladnu vodu, sunđer, delove tela koji se kupaju; odojče samo može da se sapunja i tako stiče svest o sopstvenom telu, kupa svoju igračku... Na ovaj način kupanje ne predstavlja samo igru nego i priliku za učenje i mogućnost za sticanje značajnog iskustva. Kasnije, dete može da poveže govor sa pokretom - igra kroz pesmicu („ovako peremo naše ruke, ovako peremo kosu“...).

Nošenje

Nošenje pored dojenja pruža najbliskiji kontakt sa majkom i predstavlja nezamenljivo iskustvo na relaciji majka-dete. Roditelje savetujemo da u toku dana nošenje ne bude previše zastupljeno, jer drugi položaji pružaju detetu mnogo raznovrsnija iskustva i pružaju mogućnosti. Kasnije tokom razvoja roditelj sve manje pruža „podršku“ detetu prilikom nošenja i stimuliše njegovo aktivno učešće.
Još u prvom trimenonu nošenje treba da bude dinamično. Odojče se ne podiže pasivno iz ležećeg položaja nego se dovodi u odgovarajući položaj. Kako kontrola glave još uvek nije uspostavljena o tome se vodi računa prilikom podizanja bebe i nošenja. Odojče treba da je u sigurnom položaju uz majku čije su ruke na grudnom košu i stomačiću bebe, a nožice slobodne (prateći kraniokaudalni pravac razvoja).

U drugom trimenonu odojče je već dovelo ruke u medijalnu liniju (nađena je sredina tela), reaguje na lica osmehom, aktivno prati i okreće se prema izvoru zvuka i prilikom nošenja treba stimulisati te nove funkcije i dalje sazrevanje (vizuelna percepcija, prostorna percepcija, razvoj socijalnog kontakta). Odojče je blago odvojeno od tela majke, ruke su ispred tela u medijalnoj liniji, ali se još uvek ne preporučuje opterećenje kičmenog stuba („sedenje na rukama") jer kičma još uvek nije spremna za vertikalni pritisak.

U trećem trimenonu odojče je mnogo sposobnije, majka sada može da ga nosi i na svom boku sa abdukovanim nožicama, ali se preporučuje da im se još uvek obezbeđuje dodatna sigurnost u ovom položaju (da se može pridržati za majku). Trup je u ovom položaju slobodan a reakcije ravnoteže posteriorno su tek u začetku na kraju trimenona.

U četvrtom trimenonu odojče je aktivno u svim pravcima, u stabilnoj ravnoteži, a u želji za kretanjem pokušaće i da promeni svoj položaj u naručju majke. Ono je bez straha, mnogo sigurnije, usvojilo je sedeći položaj, u fazi je vertikalizacije. Sada se mogu preporučiti i neka transportna sredstva, nosiljke-kenguri.

Kada govorimo o pomagalima za nošenje, ona pre svega treba da budu prilagođena uzrastu i motornoj zrelosti deteta. U I, II ili III trimenonu, to svakako neće biti vertikalne nosiljke koje bi opterećivale kičmeni stub, posebno njegov lumbalno-sakralni deo koji za takvu vrstu opterećenja još uvek nije pripremljen. Preporučuju se ležaljke koje ne opterećuju kičmu. Kasnije je moguće koristiti nosiljke i druga pomagala, ali dozirano.

Autor: Dragana Radovanović, Vesna Marković, Nada Milosavljević, Tamara Lazarević