fbpx
mala beba u rukama majke

Tok razvoja: normalni razvoj, kompenzacije i normalizacija, patološka odstupanja

Sherrington definiše CNS kao organ integracije, a Prechlt kao organ koji prima, provodi, transformiše, upoređuje i proizvodi informacije i koji neprekidno reaguje na spoljne nadražaje generišući sopstvenu aktivnost.

Anatomska i funkcionalna adekvatnost CNS-a predstavlja preduslov normalnog razvoja novorođenčeta, odojčeta i malog deteta. lako su funkcionalno-anatomske karakteristike mozga novorođenčeta i odojčeta sada znatno dostupnije ispitivanjima i bolje poznate u bitnoj, razvojno-funkcionalnoj dimenziji, i danas se smatra da je poznavanje funkcije CNS-a, posebno u ranim razvojnim fazama nedovoljno i ograničeno, tako da ne iznenađuje kada se u jednom broju slučajeva dešava da, uz poznate parametre, dolazi do neočekivanog i nepredviđenog razvoja, bilo da se radi o kompenzacijama do normalizacije neuromotomog i psihomotornog razvoja, ili o pojavi patoloških odstupanja. Sigurno je da se, u pogledu razvoja odojčeta i malog deteta, u prvom redu radi o CNS-u kao kompleksnom organu u kome su različiti sistemi tako tesno funkcionalno povezani da se mogu razgraničiti samo artificijelno, i da je zato, u ovom domenu, uz predikciju razvojnog toka, još uvek značajno postdiktivno zaključivanje.

Ontogenetski koncept

Rezultati mnogih neuroloških istraživanja dece interpretirani su analogijama sa patologijom odraslih. Međutim, vremenom, stručnjacima koji su se bavili decom postalo je jasno da se neurologija odraslih ne može primeniti na decu. Ontogenetski koncept omogućuje sasvim nov pristup odojčetu i dečijem nervnom sistemu putem „neurologije razvoja“, discipline koja se odnosi na proces maturacije, strukture i funkcije nervnog sistema zdravog i bolesnog deteta.

Standardizacija i normativi

Razvoj nervnog sistema odvija se u širokim varijacijama normalnog i u velikom broju standarda koji se moraju naučiti da bi se mogla proceniti njegova funkcija. Tačna neurološka procena odojčeta, naravno, zavisiće u mnogome od znanja i iskustva ispitivača. Svakako, pri neurološkom pregledu odojčeta, neophodno je posebno voditi računa o spoljašnjim uslovima u kojima se pregled obavlja, ali i o stanju organizma, koje može biti takvo da isključuje pregled odojčeta ili da smanjuje validnost nalaza. Tok neurološkog pregleda novorođenčeta, odojčeta i malog deteta razlikuje se od pregleda odraslih. Kvalitet i kvantitet neuroloških funkcija nemoguće je proceniti na osnovu izvršavanja naloga, tako da je nužna standardizacija tehnika pregleda i uslova u kojima se pregled odvija. Potrebno je takođe voditi računa o kulturološko-socijalnim razlikama koje mogu imati uticaja na razvojne normative.

Neurokin eziološka dijagnostika

Neurokineziološka dijagnostika po Dr Vojti obuhvata:

  • ispitivanje primitivnih refleksa
  • ispitivanje položajnih reakcija
  • ispitivanje mišičnog tonusa
  • procenu motornog postignuća (za kalendarski, odnosno korigovani uzrast)

Ispitivanje primitivnih refleksa i položajne reakcije

Prilikom ispitivanja primitivnih refleksa konstatuje se da li su oni pozitivni ili negativni, da li se simetrično izazivaju ili ne i do kog uzrasta perzistiraju ukoliko su pozitivni. Njihovo prisustvo ili odsustvo se ne analizira kineziološki i ne posmatra se u odnosu na redosled pojavljivanja pojedinih motornih sposobnosti u toku razvoja deteta, što značajno ograničava mogučnosti zaključivanja, odnosno umanjuje kvalitet procene neuromotornog razvoja odojčeta.

Nasuprot tome, položajne reakcije koje je doktor Vojta sistematizovao i kineziološki obradio daju potpuni uvid u razvojnu fazu odojčeta. Pod položajnim refleksima tj. reakcijama podrazumevaju se isprovocirana refleksna držanja tela i refleksni pokreti do kojih dolazi usled promene položaja tela. Posturalna reaktivnost CNS-a je sposobnost prilagođavanja na promenu položaja tela. Položajni refleksi se izvode pod opterećenjem, pa kao što i ispitivanje kardiovaskulamog sitema pod opterećenjem daje bolji uvid u stanje srčanog mišića, tako i položajne reakcije daju bolji uvid u stanje CNS-a.

Kvantitativni aspekt poremećaja CNS-a

Određivanje kvantitativnog aspekta poremećaja CNS-a počiva na položajnim reakcijama. Broj položajnih reakcija koje se odvijaju na nenormalan način je merilo kvantitativnog poremećaja CNS-a. Postoji ukupno sedam položajnih refleksa. Ukoliko tokom ispitivanja dobijemo do 3 abnormalne reakcije, to je lakši stepen ometenosti centralne koordinacije, od 4 do 5 abnormalnih reakcija ukazuje da se radi o lakoj ometenosti, ako je 6 reakcija abnormalno radi se o srednje teškoj ometenosti centralne koordinacije, dok 7 ukazuje na tešku ometenost centralne koordinacije.
Utvrdi li se već u neonatalnom periodu, pri ispitivanju položajnih refleksa, neko nenormalno reagovanje, to ukazuje da u CNS-u postoji poremećaj funkcije prihvatanja i prerade signala koji stižu sa periferije, bez obzira da li se radi o proprioceptivnim, eksteroceptivnim ili telereceptornim dražima. Da li se pri tome radi o anatomskim smetnjama ili funkcionalnim smetnjama, to i dalje ostaje otvoreno pitanje. Svaki položajni refleks ima razvojne faze u odnosu na uzrast deteta. U toku prve godine odojčeta mišićni tonus prolazi kroz faze fleksije i faze ekstenzije, koje se smenjuju tako da postoje dve faze fleksije i dve faze ekstenzije.

Prednosti položajnih reakcija

Prednost položajnih reakcija u odnosu na primitivne reflekse je u tome što:

  • se one mogu primeniti odmah po rođenju
  • sve pružaju uvid u razvojnu fazu deteta.

Sa druge strane, sve položajne reakcije gube na značaju kada dete postigne funkciju samostalnog koordinisanog hoda.

Vojtina kineziološka obrada položajnih reakcija

Položajne reakcije koje je Dr Vojta sistematizovao i kineziološki obradio su: trakciona proba, Landau reakcija, C. axilaris, C. vertikalis, C. horizontalis, Vojtina reakcija i Piper-Isbert-ova reakcija. Dr Vojta je utvrdio i opisao promene položajnih reakcija do kojih dolazi tokom razvoja i sazrevanja zdravog deteta a eksplicirao je i način na koji se fazna neadekvatnost ili izmenjenost pojedinih reakcija koristi u zaključivanju o poremećajima neurokineziološkog sazrevanja.

Primitivni refleksi

Primitivni refleksi koje Dr Vojta koristi u neurokineziološkoj dijagnostici su: opistotonus, TAR, TSR, Moro refleks, grasp, prehenzioni refleks, preskok, automatski hod, Galantov refleks, unakrsna ekstenzija nogu, suprapubični, labirintni, AFR, OFR, rooting refleks, fenomen lutkinih očiju, refleks sisanja...

Psihomotorni razvoj, položajne reakcije - dijagnostičke sugestije

Svaki trimenom u razvoju odojčeta karakterišu određena motorna i psihomotorna postignuća u celini. Ukoliko psihomotorni razvoj teče usporeno ali harmonično, onda će se verovatno razviti psihomotorna retardacija dok ukoliko psihomotomi razvoj teče disharmonično najverovatnije ćr se razviti cerebralna paraliza. Sa druge strane, do preobražaja razvojnih faza pojedinih položajnih reakcija sporije dolazi kod one dece koja su samo u mentalnom pogledu retardirana.

Članak je preuzet iz knjige: Tretman poremećaja psihomotornog razvoja. Cerebralno ugroženo dete i dete sa cerebralnom paralizom i srodnim stanjima. 
Specijalna bolnice za cerebralnu i razvojnu neurologiju je kao izdavač dala dozvolu za objavljivanje članka, na čemu se ovom prilikom zahvaljujemo. Cilj objavivanja serijala iz ove knjige je da se sadržaj učini dostupnim onima kojima je i prvenstveno namenjen, na savremen i praktičan način i nema nikakav komercijalni efekat.

Autor: Dr

Ne propustite nove metode u lečenju, terapije, informacije, događaji, saveti, istraživanja, sadržaji dostupni u regionu, beneficije i mnogo toga drugog

Please enable the javascript to submit this form

Prijavite se na besplatan informator kako biste bili obavešteni o cerebralnoj paralizi. Unesite e-mail adresu i ime ili se registrujte na sajt i pridružite se zajednici. Informator sadrži naše članke poput ovog i izlazi mesečno.

Please enable the javascript to submit this form