fbpx
dečak peva na sav glas sa slušalicama na ušima

Muzikoterapija je upotreba muzike, slušanje ili sviranje na terapijski način [1], tako da modifikuje cerebralni proces zaokupirajući pažnju pacijenta. [2]

Anatomija i fiziologija

Sviranje, slušanje ili komponovanje muzike aktivira gotovo sve poznate moždane oblasti i nervne podsisteme [3][2][4]. Cerebral areas handling melody, rhythm and time have a rich connectivity with motor areas[5]. Cerebralna područja koja upravljaju melodijom, ritmom i vremenom usko su povezani sa motorikom [5]. Muzika poboljšava naše performanse tako što se bori protiv zamora ili tako što poboljšava naše radne kapacitete zahvaljujući izdržljivosti, energiji, produktivnosti ili snazi koja je veća od planirane [6]. Lični i situacioni faktori utiču na potencijalne koristi muzike (Slika 2).

Slušanje tužnih muzičkih numera uzrokuje smanjenje srčanog ritma i povećanje krvnog pritiska. Vesela muzike dovodi do smanjenja frekvencije disanja [7]. Ritmički podražaji kao što je konstantan tempo poboljšavaju pažnju i budnost mozga. Muzički terapeuti često koriste tehnike ritma kako bi poboljšali pažnju i učili decu u vrtiću [8]. Stimulišući efekat se javlja sa brzim tempom većim od 120 bpm, sa ritmičkim i perkusijskim karakteristikama. Muzički tempo za umereno intenzivne vežbe treba da bude između 125 i 140 otkucaja u minuti (bpm)[8]. Muzika snižava percepciju napora za 10% kod vežbi niskog do umerenog intenziteta [6].

muzikoterapija aktivni delovi mozga

Uživanje povezano sa muzikom nastaje zahvaljujući povećanju dopamina u čeonom režnju[3] . Sistemi analize mozga predviđaju kada će se desiti sledeće “snažno vreme”. Mozak doživljava zadovoljstvo kada se očekivano vreme poklapa sa realnim, ili kada vešti muzičar prevari svoja očekivanja na zanimljiv način[3]. Interesovanje izaziva pažnju, a ovi mešoviti faktori proizvode stvaranje dopamina[3]. Muzika takođe može poboljšati motivaciju[9].

muzikoterapia grafik

Uticaj muzike na telo

Mi reagujemo na ritam muzike, čak i kada na to ne obratimo pažnju[10]. Muzikoterapija stimuliše cerebralnu plastičnost u nekoliko sfera, uključujući motoriku[2]. Mišićna aktivacija izazvana ritmičkim slušanjem rezultat je inicijacije slušno-motoričkih načina. Ova olakšica je neurofiziološka osnova neurološke muzičke terapije, koja koristi muziku kao signal za poboljšanje funkcionalnih pokreta[9]. Zvučni signali poboljšavaju snagu i prostorne parametre[9][4]. Tako ritam daje mozgu unapred signale, i na taj način mozak onda može da planira i da se spremi[4].

Izvršavanje prostornih zadataka su bolji nakon slušanja muzičke numere sa brzim tempom i / ili u povišenom tonalitetu nego spori u sniženom tonalitetu [11]. Muzika povećava maksimalnu snagu i aerobnom testu[6]. Uglavnom, muzika je povezana sa značajnim poboljšanjem performansi izdržljivosti.[6]

Muzika i pedijatrijska neurologija

Što se tiče dece, muzika u kombinaciji sa pokretom poboljšava snalaženje u prostoru, sluh i vizuelnu orjentaciju, koordinaciju očiju i finu motornu sposobnost[12]. Ritmička stimulacija sluha poboljšava dužinu hoda, brzinu, simetriju hoda bez povećanja tempa[13]. To je veoma efikasno u poređenju sa tradicionalnim terapijama hoda[4]. Narukvice za ruke i noge koje zveckaju mogu biti lep način za podsticanje kretanja dok svira muzika u isto vreme[12].
Poboljšanje senzora na osnovu šeme (PSE) je tehnika koja koristi sve muzičke komponente kao što su tempo ili tonalitet. Ona diktira motoriku, odnose u prostoru i vremenu i olakšava motorne performanse[9]. Vežba se ostvaruje brže i sa više motivacije u PSE grupi nego u kontrolnoj. Grube motorne funkcije (GMFM) su se značajno poboljšale tokom više od 3 meseca nakon PSE sesije. Ipak, PSE nije pokazala značajno poboljšanje dnevne rutine i aktivnosti, snage i hoda[9].

Muzikoterapija značajno smanjuje broj otkucaja srca i krvni pritisak kod dece sa cerebralnom paralizom (CP)[14]. Slušanje nekoliko muzičkih numera fokusirajući se na ritmičke i melodijske aspekte komada stimuliše selektivnu i dugoročnu pažnju[2]. Programi muzikoterapije značajno poboljšavaju motivaciju dece i socijalno ponašanje. Možemo primetiti posebno poboljšanje komunikacije, saradnje i svesti dece. Ukratko, muzička terapija uzrokuje cerebralne modifikacije u područjima pažnje i emocionalnih odgovora, sa značajnim efektima na komunikaciju i društvene interakcije.[2]

Saznajte više o muzikoterapiji iz TED Talk-a: “Muzika i mozak” sa Jessicom Grahn.

 

 Reference:

  1. Crépon F. Musicothérapie. Kiné scientifique 2006 ; 467 : 61-2.    
  2. Bringas ML., Zaldivar M., Rojas PA., Martinez-Montes K., Chongo DM., Ortega M.A. et al. Effectiveness of music therapy as an aid to neurorestoration of children with severe neurological disorders . Auditory Cognitive Neuroscience 2015; 427 (9) : 1-15.    
  3. Levitin D. This is our brain on music: the science of human obsession. Plume/Penguin ; 2007.
  4. Thaut MH. The discovery of human auditory-motor entrainment and its role in the development of neurologic music therapy. Progress in Brain Research 2015 ; 217 : 253-66.
  5. Wang TH., Peng YC., Chen YL., Lu TW., Lia HF, Tang PF. et al. A home based program using patterned sensory enhancement improves resistance exercise effects for children with cerebral palsy: Neurorehabilitation and Neural Repair 2013 ; 27 ; (n°8) : 684-94    
  6. Karageorghis CI., Priest D-L. Music in the exercise domain: a review and synthesis (Part I) International Review of Sport and Exercise Psychology 2012 ; 5 : 44-66.
  7. Geist, K., & Geist, EA. Bridging music neuroscience evidence to music therapy best practice in the early childhood classroom: implications for using rhythm to increase attention and learning Music Therapy Perspectives. 2012; 30 :141-5.
  8. Karageorghis CI., & Priest D-L.Music in the exercise domain: a review and synthesis (Part II) International Review of Sport and Exercise Psychology 2012 ; 5, (n°1) : 67‑84.
  9. Wang TH., Peng YC., Chen YL., Lu TW., Lia HF, Tang PF. et al. A home based program using patterned sensory enhancement improves resistance exercise effects for children with cerebral palsy Neurorehabilitation and Neural Repair 2013 ; 27 ; (n°8) : 684-94.    
  10. Sacks, O. Musicophilia. Tales of music and the brain. Vintage ; 2008.
  11. Husain G., Thompson WF., & Schellenberg EG. Effects of Musical Tempo and Mode on Arousal, Mood, and Spatial Abilities Music Perception: An Interdisciplinary Journal 2002 ; (no 2) : 151‑71.
  12. Bower E. Finnie’s Handling the Young Child with Cerebral Palsy at Home. Southampton: Butterworth Heinemann Elsevier; 2009    
  13. Kwak EE. Effect of Rhythmic Auditory Stimulation on Gait Performance in Children with Spastic Cerebral Palsy. Journal of Music Therapy 2007 ; 3 : 198-216.    
  14. Orita M., Hayashida N., Shinkawa T., Kudo T., Koga M., Togo M. et al. Monitoring the Automatic Nervous Activity as the Objective Evaluation of Music Therapy for Severely and Multiply Disabled Children. Tohoku Journal of Experimental Medicine 2012 ; 227, (n°3) : 185-9.

Da biste ostavili komentar, morate biti prijavljeni na sajt. Ukoliko nemate nalog na našem sajtu, možete se prijaviti sa vašim Facebook ili Google nalogom. Samim procesom prijavljivanja nećete otkriti vaš identitet. Više o tome možete pogledati u našoj politici privatnosti.

Ne propustite nove metode u lečenju, terapije, informacije, događaji, saveti, istraživanja, sadržaji dostupni u regionu, beneficije i mnogo toga drugog

Email

Name

Please enable the javascript to submit this form