Izaberite vaš jezik

Jednom davno živela je devojčica imena Mia. Mia je imala cerebralnu paralizu, što znači da su joj mišići bili slabi i nije mogla da hoda kao ostala deca. Međutim, to nije sprečilo Miu da bude vesela i srećna devojčica.

Mijina mama se zvala Ana i bila je najbolja mama na svetu. Ana je uvek bila tu za Miu i brinula se o njoj kao da je njen najdragoceniji blago. Kad god je Mia imala poteškoće, Ana bi joj pomogla da ih prevaziđe.

Jednog dana, Mia je želela da ide u park sa svojim drugarima. Međutim, Ana je bila zabrinuta jer je znala da je teren u parku neravan i da bi Mia mogla da padne. Ipak, Mia je bila uporna i rekla je mami da će biti pažljiva.

Kad su stigli u park, Mia se igrala sa svojim drugarima na travi. Međutim, kada je želela da se pridruži igri na ljuljašci, bilo je teško jer nije mogla sama da se popne na nju. Tada se pojavila Ana i pružila ruku svojoj devojčici. Mia se osmehnula i zajedno su se ljuljale.

Kasnije su Mia i Ana srećno koračale parkom i uživale u lepom danu. Mia je bila zahvalna svojoj mami što je bila uz nju i pomogla joj da se igra sa drugarima.

Iako je Mia imala poteškoće, nije se dala obeshrabriti. Bila je jaka i hrabra, a njena mama Ana bila je njen oslonac i podrška. Mia je znala da će uvek biti voljena i da će uvek imati nekoga ko će joj pomoći da prevaziđe prepreke. I zato je Mia bila srećna i puna radosti, a njena mama Ana bila je ponosna na svoju hrabru devojčicu.