Postoje različite vrste cerebralne paralize, a svaka ima svoj set simptoma. Ponekad deca pokazuju znakove i simptome više od jednog oblika CP, koji je poznat i kao mešovita cerebralna paraliza.
Postoje tri vrste prepoznatih oblika cerebralne paralize. Ako dete pokaže simptome iz najmanje dva oblika, ima mešovitu cerebralnu paralizu. Mešovita CP čini oko 10% svih ljudi kojima je dijagnostikivana CP.
Vrste i simptomi cerebralne paralize
Tri osnovna oblika cerebralne paralize uključuju ataksični, diskinetički i spastični. Pogledajte simptome svake vrste da biste bolje razumeli simptome i uzroke povezane sa mešovitom cerebralnom paralizom.
Diskinetička cerebralna paraliza obično nastaje usled povreda i oštećenja određenih delova mozga. U većini slučajeva cerebralna paraliza je urođena i uzrok nije poznat. Može se javiti i od bolesti poput meningitisa ili povreda rođenja i nedostatka kiseonika.
Diskinetička CP je obeležena simptomima koji variraju od ukočenosti, preko krutih pokreta do labavih, opuštenih pokreta. Varijacija pokreta je uzrokovana detetovom nesposobnošću da kontroliše mišićni tonus. Fluktuacije se mogu pojaviti iz dana u dan.
Deca koja imaju diskinetičku CP obično imaju problema sa hodanjem, ravnotežom, koordinacijom, drhtanjem i hvatanjem predmeta. Imaju problema sa kontrolom ruku i nogu. Kretanje je često nekontrolisano i može se kretati od sporog do brzog i trzavog. Mala deca mogu imati problema sa kontrolom jezika koji mogu dovesti do problema sa hranjenjem.
Diskinetička CP uključuje podtipove koji uključuju atetoidni, koreoatetoidni i distonični.
Ataksična cerebralna paraliza obično je uzrokovana povredom mozga koja se dešava pre, tokom ili nakon rođenja. Uključuje oštećenje dela mozga koji kontroliše motoričku funkciju. Povrede cerebraluma mogu se desiti dok je beba još u majčinoj materici ili putem fetalnog udara ili povrede glave.
Ataksična CP su obeležena je simptomima poput loših motoričkih sposobnosti, problemima sa hodom, drhtanjem, drhtanjem, ravnotežom i percepcijom dubine. Ataksični CP je redak oblik CP i čini oko 5% do 10% svih dijagnostikovanih slučajeva.
Spastična cerebralna paraliza je najčešći oblik poremećaja. U nju spada oko 70% svih ljudi kojima je dijagnostikovana CP. Slično drugim tipovima cerebralne paralize, definitivni uzrok se nikad ne može naći, ali spastička CP može biti prouzrokovana povredama mozga. Konkretno, kada su oštećeni motorički korteks i piramidalni trakt mozga, može se razviti spastička CP.
Ozljede mozga mogu se desiti prije, za vreme i nakon rođenja, zbog infekcije fetusa, prenatalnog krvarenja u mozgu ili nedostatka kiseonika.
Tipični simptomi spastične cerebralne paralize uključuju ukočene mišiće (sa jedne ili obe strane tela), nenormalni refleksi i hod, iskrivljeni pokreti i kontrakture. Neka deca će imati prekrštena kolena, dok će neka možda hodati na vrhovima prstiju.
Spastična cerebralna paraliza ima nekoliko podtipova, koji uključuju spastičnu hemiplegiju, spastičnu diplegiju i spastičnu kvadriplegiju.
Šta se dešava kada dete ima mešovitu cerebralnu paralizu
U zavisnosti od toga koji se oblik cerebralne paralize razvija, dete sa mešovitim CP može imati sve gore pomenute simptome, a ponekad i nekoliko. Mešovita cerebralna paraliza ne „odgovara nijednoj pojedinačnoj vrsti CP, već je kombinacija tipova.
Na primer, dete sa spastičnim i ataksičnom CP može imati problema sa izobličenim pokretima, kao i probleme sa percepcijom dubine. Dete sa spastičnim CP i atetoidnim CP-om može imati problema sa prijemom predmeta i neprirodnim refleksima.
Spastični i atetoidni CP su najčešći tipovi mešovite cerebralne paralize, mada se može dogoditi mešavina bilo koje vrste. Lekari obično prvo dijagnostikuju spastičnost, a zatim slede druge vrste poremećaja.
Problemi sa mešovitom cerebralnom paralizom
Deca sa bilo kojim oblikom cerebralne paralize verovatno će se suočiti sa medicinskim problemima specifičnim za svaku vrstu. Dete sa mešovitom cerebralnom paralizom moglo bi da se suoči sa specifičnim medicinskim problemima dve ili tri vrste cerebralne paralize, što otežava lečenje.
Na primer, dete sa spastičnom kvadriplegijom kao oblikom spastične cerebralne paralize je u riziku od oštećenja mozga. Dete sa ataksičnim CP će imati problema sa hvatanjem predmeta i zakopčavanjem košulja. Dete sa spastičnim i ataksičnim rizikom će razviti deformacije mozga i probleme sa hvatanje.
Deca sa mešovitom cerebralnom paralizom takođe su izložena riziku od razvoja epi napada, koji mogu biti u rasponu od blagog do teškog. Takođe mogu imati problema sa gutanjem, što bi ih moglo dovesti u opasnost od neuhranjenosti. Dalje, deca sa mešovitim CP su u riziku od razvoja intelektualnih teškoća, koje takođe mogu biti u rasponu od blage do teške.
Uzroci mešovite cerebralne paralize
Kao što je ranije pomenuto, svi oblici cerebralne paralize nastaju usled netipičnog razvoja mozga ili oštećenja mozga. Mešovita cerebralna paraliza se razvija na isti način, ali način oštećenja mozga ili abnormalni razvoj mozga može varirati.
U nekim slučajevima infekcija majke može uzrokovati oštećenje mozga. U drugim slučajevima infekcije fetusa mogu prouzrokovati oštećenje mozga. Infekcije majke ili fetusa jedan su od uzroka oštećenja mozga odojčadi. Bebe s malom težinom rođenja povećana je opasnost od razvoja deformacije mozga i / ili oštećenja mozga, što može dovesti do cerebralne paralize.
Nedostatak kiseonika pre, tokom i nakon rođenja može se dogoditi iz više razloga. Ako je beba u nevolji tokom porođaja, medicinski radnici moraju brzo delovati da bi beba bila što zdravija.
Na primer, ako je beba u kontra položaju i lekar je ne može izvući, može postati neophodan carski rez. Kašnjenja u pokretanju carskog reza sekcije može dovesti do gubitka kiseonika. Smanjena isporuka kiseonika može dovesti do pogubnih rezultata za bebu.
Problemi sa pupčanom vrpcom i posteljicom mogu dovesti do gubitka kiseonika, što zauzvrat može dovesti do cerebralne paralize.
Lečenje mešovite cerebralne paralize
Lečenje mešovite cerebralne paralize zavisiće od vrste i simptoma CP koje dete razvija. Najčešći primeri lečenja uključuju:
- Fizikalnu terapiju
- Radnu terapiju
- Lekove
- Rekreaciona terapiju
- Hirurgiju
- Komplementarno i alternativno lečenje
- Govornu terapiju (logoped)
- Pomoćne uređaje, poput invalidskih kolica i hodalica
Dodatni simptomi
Postoje brojni simptomi koje dete sa mešovitom cerebralnom paralizom može razviti, zavisno od težine poremećaja i vrste CP-a koje dete ima. Dodatni simptomi mogu da uključuju:
- Pitanja socijalne interakcije i emocionalnog zdravlja
- Bol, slabost i umor
- Gubitak sluha i problemi sa vidom
- Odložen rast
- Oštećenje vida
- Povećanu salivaciju
- Inkontinenciju (problemi sa mokrenjem)
- Infekcije
- Teškoće u učenju
- Stomatološka pitanja
- Deformitete kičme
Imajte na umu da je svako dete različito. Dok jedno dete može imati brojne simptome CP, drugo dete može da razvije samo nekoliko.
