Dejan je dečak sa cerebralnom paralizom. Iako mu je bilo teško da hoda i govori, Dejan je bio veoma bistar i strastven u učenju. Bio je učlanjen u matematički klub u školi, gde se sastajao sa svojim drugarima i drugaricama da rešavaju teške zadatke.
Dejan i njegovi drugari i drugarice su se pripremali za takmičenje iz matematike, koje se održavalo za nekoliko nedelja. Tim je radio naporno svakog dana, rešavajući zadatke i usavršavajući svoje matematičke veštine.
Međutim, nedelju dana pre takmičenja, jedan od članova tima se razboleo i nije mogao da učestvuje u takmičenju. Tim je bio uznemiren jer su se trudili da se takmiče u punom sastavu i nisu želeli da se predaju.
Dejan se nije predavao. Shvatio je da je jedan od najjačih članova tima, pa je predložio da on zameni bolesnog člana tima. Dejanovi drugari i drugarice su bili zabrinuti zbog njegove cerebralne paralize i da li će moći da se takmiči na istom nivou kao i svi ostali.
Ali Dejan je bio uporan. Nije se plašio izazova, već je bio odlučan da pomogne svom timu da pobedi. Bio je motivisan i spreman da pokaže da je sposoban da se takmiči na istom nivou kao i svi ostali.
Takmičenje je bilo izuzetno teško i zahtevalo je puno truda i koncentracije. Međutim, Dejan se nije predavao. Sa svojim timom je rešavao zadatke i dao sve od sebe da doprinese pobedi svog tima.
Kada je takmičenje završeno, Dejanov tim je bio proglašen za pobednika. Svi su bili srećni i slavili su pobedu, a Dejanovi drugari i drugarice su bili posebno zahvalni njemu što je preuzeo izazov i pomogao im da osvoje prvo mesto.
Dejan je bio veoma srećan i ponosan na sebe i svoj tim. Shvatio je da njegova cerebralna paraliza nije bila prepreka, već ga je učinila jačim i upornijim. Njegov primer pokazao je svima da nikada ne treba odustati i da svako može da postigne velike stvari ako veruje u sebe i ima podršku svojih prijatelja.
