Janko je bio dečak sa cerebralnom paralizom. Iako nije mogao da hoda kao ostali dečaci, bio je vrlo srećan jer je imao drugačiji dar. Janko je odlično plivao i u vodi se osećao slobodno i nezavisno.
Janko je odrastao uz more i vodu, gde je otkrio svoju strast prema plivanju. Uvek bi se smejao i bio srećan kada bi se okupao u moru, ali ga je teško bilo pratiti zbog njegove cerebralne paralize.
Jednog dana, dok je plivao u plićaku, primetio je grupu delfina koji su se igrali u blizini. Bilo je to prvo vreme da je Janko video delfine u prirodnom okruženju, i odmah se osetio privučen njihovom lepotom i gracioznošću.
Delfini su primetili Jankovu teškoću u kretanju, ali su se i dalje igrali oko njega i činili ga srećnim. Janko se osećao kao da su on i delfini bili povezani na neki poseban način.
Janko bi svakodnevno dolazio da se igra sa delfinima u moru, i vremenom se njihovo prijateljstvo produbljivalo. Delfini su postali njegovi verni prijatelji i pomagali su mu da pliva i oseti se kao svi drugi.
Janko je otkrio da se delfini mogu razumeti i da su mnogo pametniji nego što je mislio. Počeo je da ih posmatra i uči od njih, a oni bi mu uzvraćali tako što su se igrali oko njega i činili ga srećnim.
Kada bi bio sa delfinima, Janko bi zaboravio na sve svoje probleme i osećao se slobodno i nezavisno. Shvatio je da njegova cerebralna paraliza nije prepreka, već samo još jedna karakteristika koja ga čini posebnim.
Janko je zahvalan što je upoznao delfine i što mu se otvorio novi svet. Naučio je da ima puno različitih načina da bude srećan i da može pronaći prijatelje i podršku na najneočekivanijim mestima.
