Cerebralna paraliza ne može da se izleči, ali lečenje često poboljšava sposobnosti deteta. Mnoga deca nastavljaju da uživaju u skoro normalnim životima odraslih ako se invaliditetom pravilno upravlja. Uopšteno, što ranije počne tretman, to je bolja verovatnoća da deca prevaziđu razvojne poteškoće ili nauče nove načine za ostvarivanje zadataka koje zbog poteškoća ne mogu normalno obaviti.
Ne postoji standardna terapija koja funkcioniše za svakog pojedinca sa cerebralnom paralizom. Kada se postavi dijagnoza i utvrdi tip CP, tim zdravstvenih profesionalaca će raditi sa detetom i njegovim roditeljima da bi identifikovao specifična oštećenja i potrebe, a zatim razvio odgovarajući plan za borbu sa osnovnim invaliditetom koji utiče na kvalitet života deteta.
Fizikalne terapije, obično započeta u prvih nekoliko godina života ili ubrzo nakon postavljanja dijagnoze, predstavlja kamen temeljac CP tretmana. Specifični setovi vežbi (kao što su programi izdržljivosti ili trening snage) i aktivnosti mogu da održe ili poboljšaju mišićnu snagu, ravnotežu i motoričke sposobnosti i spreče kontrakture. Specijalne proteze (zvane ortotske naprave) mogu se koristiti za poboljšanje pokretljivosti i istezanje spastičnih mišića.
Radna terapija se fokusira na optimiziranje funkcije gornjeg dela tela, poboljšanje držanja tela i maksimalno iskorištavanje detetove mobilnosti. Profesionalni terapeuti pomažu pojedincima da se upoznaju sa novim načinima ispunjavanja svakodnevnih aktivnosti kao što su oblačenje, odlazak u školu i učešće u svakodnevnim aktivnostima.
Rekreativna terapija podstiče učešće u umetničkim i kulturnim programima, sportu i drugim događajima koji pomažu pojedincu da proširi fizičke i kognitivne sposobnosti. Roditelji dece koja učestvuju u rekreativnim terapijama obično primećuju poboljšanje u govoru, samopoštovanju i emocionalnom blagostanju svog deteta.
Terapija govora i jezika može poboljšati sposobnost deteta da govori, jasnije, pomaže u poremećajima gutanja i da nauči nove načine komunikacije - koristeći znakovni jezik i/ili posebne komuniksvione uređaje kao što je računar sa sintetizatorom glasa ili posebnu ploču sa simbolima svakodnevnih predmeta i aktivnosti kojima dete može ukazati na svoje želje.
Tretmani za probleme sa ishranom i slinjenjem su često neophodni kada deca sa CP imaju poteškoća sa jelom i pićem, jer imaju malo kontrole nad mišićima koji pokreću usta, vilicu i jezik. Takođe su pod rizikom za udisanje hrane ili tečnosti u pluća, kao i za malnutriciju, ponavljajuće infekcije pluća i progresivnu bolest pluća.
Lečenje lekovima
Oralni lekovi kao što su diazepam, baklofen, dantrolen natrijum i tizanidin se obično koriste kao prva linija tretmana za opuštanje ukočenih, kontraktovanih ili preaktivnih mišića. Neki lekovi imaju neke neželjene efekte kao što su pospanost, promene krvnog pritiska i rizik od oštećenja jetre koji zahtevaju kontinuirano praćenje. Oralni lekovi su najpogodniji za decu kojima je potrebno samo blago smanjenje mišićnog tonusa ili koji imaju široku rasprostranjenost.
Botulinum toksin (BT-A), ubrizgan lokalno, postao je standardni tretman za preaktivne mišiće kod dece sa spastičnim poremećajima pokreta kao što je CP. BT-A opušta kontraktirane mišiće tako što održava nervne ćelije prekomernim aktiviranjem mišića. Opuštajući efekat injekcije BT-A traje oko 3 meseca. Neželjeni efekti su blagi i kratkotrajni, koji se sastoje od bola po injekciji i povremeno blagih simptoma sličnih gripu. BT-A injekcije su najefikasnije kada ih prati program istezanja uključujući fizikalnu terapiju i splintiranje. BT-A injekcije najbolje funkcionišu za decu koja imaju određenu kontrolu nad motornim pokretima i imaju ograničen broj mišića za lečenje, od kojih nijedan nije fiksan ili rigidan.
Terapija intratekalnim baklofenom koristi implantabilnu pumpu za isporuku baklofena, mišićnog relaksanta, u fluid koji okružuje kičmenu moždinu. Baclofen smanjuje podražljivost nervnih ćelija u kičmenoj moždini, što smanjuje spastičnost mišića po celom telu. Pumpa se može podešavati ako je mišićni ton lošiji u određeno doba dana ili noći. Pumpa baklofena je najprikladnija za osobe sa hroničnom, teškom ukočenošću ili nekontrolisanim mišićnim pokretima po celom telu.
Pogledajte detaljnije o lekovima koji se koriste u tretmanima cerebralne paralize na našem blogu.
Hirurgija
Ortopedska hirurgija se često preporučuje kada su spastičnost i ukočenost dovoljno jake da bi hodanje i kretanje bilo teško ili bolno. Za mnoge ljude sa CP-om, poboljšanje izgleda kako hodaju je takođe značajan. Hirurzi mogu produžiti mišiće i tetive koje su proporcionalno prekratke, što može poboljšati pokretljivost i smanjiti bol. Operacija tetive može pomoći simptomima kod neke dece sa CP, ali može imati i negativne dugoročne posledice. Ortopedske operacije mogu biti raspoređene u određenim godinama u skladu sa nivoom motoričkog razvoja deteta. Hirurgija takođe može da ispravi ili značajno poboljša deformacije kičme kod osoba sa CP. Operacija ne mora biti indikovana za sve abnormalnosti hoda i hirurg može zatražiti kvantitativnu analizu hoda pre operacije.
Operacija za rezanje nerava. Selektivna dorzalna rizotomija (SDR) je hirurška procedura koja se preporučuje za slučajeve teške spastičnosti kada sve konzervativnije terapije - fizikalna terapija, oralni lekovi i intratekalni baklofen - nisu uspeli da smanje spastičnost ili hronični bol. Hirurg locira i selektivno ukida prekomerno aktivirane živce na bazi kičmenog stuba. SDR se najčešće koristi za opuštanje mišića i smanjenje hroničnog bola u jednom ili oba donja ili gornja ekstremiteta. Ponekad se koristi i za ispravljanje preaktivne bešike. Potencijalni neželjeni efekti uključuju gubitak senzorije, utrnulost ili neugodne senzacije u području udova koji se nekada javljaju na mestu odsečenog živca.
Pomoćni uređaji
Pomoćni uređaji kao što su računari, kompjuterski softver, glasovni sintetizatori i slikovnice mogu u velikoj meri pomoći nekim osobama sa CP-om da poboljšaju veštine komunikacije. Drugi uređaji u kući ili na radnom mestu olakšavaju osobama s CP-om da se prilagode svakodnevnim aktivnostima.
Ortopedski uređaji pomažu u kompenzaciji mišićne neravnoteže i povećanju samostalne mobilnosti. Proteze i udlage koriste spoljašnju silu za ispravljanje abnormalnosti mišića i poboljšavaju funkciju kao što je sedenje ili hodanje. Ostala ortopedska pomagala pomažu rastezanju mišića ili pozicioniranju zgloba. Podupirači, klinovi, specijalne stolice i drugi uređaji mogu pomoći ljudima da udobnije sednu i olakšaju svakodnevne funkcije. Invalidska kolica, hodači i električni skuteri mogu pomoći pojedincima koji nisu samostalno pokretni. U pomoć u vidu spadaju naočare, lupe i knjige velikih štampanih formata kao i i prilagođeno radno okruženje na komjuterima. Nekim osobama sa CP može biti potrebna operacija za ispravljanje problema sa vidom. Slušna pomagala i telefonska pojačala mogu pomoći ljudima da čuju jasnije.
Moderne i alternativne terapije
Mnoga deca i adolescenti sa CP koriste neki oblik moderne ili alternativne medicine. Kontrolisana klinička ispitivanja koja su uključivala neke od terapija bila su neuverljiva ili nisu pokazala nikakvu korist i terapije nisu prihvaćene u redovnoj kliničkoj praksi. Iako postoje izveštaji o nekim koristima kod neke dece sa CP, ove terapije nisu odobrene u mnogim zemljama, uključujući i zapadne zemlje poput USA. Takve terapije uključuju hiperbaričnu terapiju kiseonikom, specijalnu odeću koja se nosi tokom treninga otpora, određene oblike električne stimulacije, pomoć deci u ispunjavanju određenih pokreta nekoliko puta dnevno i specijalizirane strategije učenja. Takođe, dijetetski dodaci, uključujući i biljne proizvode, mogu biti u interakciji sa drugim proizvodima ili lekovima koje dijete sa CP može uzeti ili imati neželjene nuspojave. Porodice dece sa CP treba da razgovaraju o svim terapijama sa svojim lekarom.
Terapija matičnim ćelijama se istražuje kao tretman za cerebralnu paralizu, ali istraživanja su u ranim fazama i potrebna su široka klinička ispitivanja kako bi se saznalo da li je terapija matičnim ćelijama sigurna i efikasna kod ljudi. Matične ćelije su sposobne da postanu druge vrste ćelija u telu (promene svoj oblik). Naučnici se nadaju da matične stanice mogu popraviti oštećene živce i tkiva mozga. Studije u SAD istražuju sigurnost i podnošljivost infuzije matičnih ćelija iz pupčane krvi kod dece sa CP.
Postoje li tretmani za druga stanja povezana sa cerebralnom paralizom?
Epilepsija. Mnoga deca sa intelektualnim invaliditetom i CP takođe imaju epilepsiju. Uopšteno, lekovi se propisuju na osnovu vrste napadaja pojedinačnih iskustava, jer nijedan lek ne pomaže kod svih tipova. Nekim pojedincima je potrebna kombinacija dva ili više leka da bi se postigla dobra kontrola napadaja.
Inkontinencija. Medicinski tretmani za inkontinenciju uključuju specijalne vežbe, biofeedback, lekove koji se izdaju na recept, operacije ili hirurški ugrađene uređaje za zamenu ili pomoć mišićima.
Osteopenia. Deca sa CP koja nisu u stanju da hodaju rizikuju razvoj siromašne gustine kosti (osteopenija), što ih čini dovodi u rizik za lomljenje kostiju. U studiji kod starih ljudi, porodica lekova zvanih bisfosfonati, koja je odobrena u mnogim zemljama za lečenje gubitka minerala kod starijih pacijenata, takođe je pokazala da povećava gustinu minerala kosti kod dece. Preventivno se može prepisati deci ograničena upotreba leka kako bi se sprečila osteopenija.
Bol. Bol može biti problem za osobe s CP zbog spastičnih mišića i stresa i naprezanja na dijelovima tijela koji kompenziraju abnormalnosti mišića. Neki pojedinci mogu takođe imati česte i nepravilne grčeve mišića koji se ne mogu predvideti ili lečiti unapred. Diazepam može smanjiti bol povezan sa grčevima mišića i gabapentin se uspešno koristi za smanjenje ozbiljnosti i učestalosti bolnih grčeva. Injekcije botulinum toksina takođe smanjuju spastičnost i bol. Intratekalni baklofen je pokazao dobre rezultate u smanjenju bola. Neka deca i odrasli su uspeli da smanje bol pomoću neinvazivnih i intervencija bez lekova kao što su distrakcija, trening opuštanja, biofeedback i terapeutska masaža.
Istraživanja koja su u toku
Mnogi naučnici misle da značajan broj dece razvija CP zbog nezgoda u ranom razvoju mozga. Oni istražuju kako se neuroni (nervne ćelije) u mozgu specijalizuju i formiraju prave veze s drugim moždanim stanicama, i traže načine da spreče faktore koji ometaju normalne procese razvoja mozga.
Genetski defekti su ponekad odgovorni za deformacije mozga i abnormalnosti koje uzrokuju cerebralnu paralizu. Naučnici tragaju za genima koji su odgovorni za ove abnormalnosti prikupljanjem uzoraka DNK od ljudi sa cerebralnom paralizom i njihovim porodicama i korišćenjem tehnika genetičkog skrininga da bi otkrili veze između pojedinih gena i specifičnih tipova abnormalnosti - pre svega onih koji su povezani sa procesom u mozgu u razvoju. Koji neuroni migriraju od mesta na kom su rođeni i gde se nasele u neuronska kola (nazvana neuralna migracija).
Naučnici proučavaju događaje u mozgu novorođenčadi, kao što su krvarenje, epileptički napadi i problemi sa disanjem i cirkulacijom, što može uzrokovati abnormalno oslobađanje hemikalija koje izazivaju vrstu oštećenja koja uzrokuje cerebralnu paralizu. Na primer, istraživanja su pokazala da krvarenje u mozgu oslobađa opasno visoke količine glutamata, hemikalije koja pomaže neuronima da komuniciraju. Međutim, previše glutamata prekomerno ekscitira i ubija neurone. Učeći kako hemikalije u mozgu koje su inače korisne, postaju opasno otrovne, naučnici će imati prilike da razviju nove lekove koji će blokirati njihove štetne efekte.
Istraživači koriste tehnike snimanja i neurobehavioralne testove da bi predvideli koja će nedonoščad razviti cerebralnu paralizu. Ako su ove tehnike skrininga uspešne, doktori će biti u stanju da identifikuju bebe u riziku od cerebralne paralize pre nego što se rode.
Periventrikularno oštećenje bele materije - najčešći uzrok CP - karakteriše smrtnost bele materije oko ventrikula punjenih tečnošću u mozgu. Periventrikularna oblast sadrži nervna vlakna koja prenose poruke od mozga do mišića tela. Istraživači se nadaju se da će razviti preventivne strategije za oštećenje bijele materije. Na primer, istraživači istražuju ulogu koju hemija u mozgu igra na razvoju bele materije u mozgu. Drugi projekat uključuje razvoj novog modela miša i terapija na bazi ćelija za povrede perinatalne bele mase. Istraživači proučavaju hemijsku supstancu koja se prirodno nalazi u telu, a zove se eritropoetin da bi se utvrdilo da li smanjuje rizik od CP kod nedonoščadi.
Naučnici nastavljaju da razmatraju nove terapije i nove načine za korišćenje postojećih opcija za lečenje osoba sa CP, uključujući:
- Terapija izazvana ograničenjem (CIT) je obećavajuća terapija za CP. CIT obično podrazumeva obuzdavanje jačeg ekstremiteta (kao što je "dobra" ruka kod osobe koja je bila pogođena deformacijom na jednoj strani tela) i stavljanja u gips, čime se primorava slabija ruka da obavlja intenzivne aktivnosti svaki dan tokom perioda od nekoliko nedelja. Jedna klinička studija ispituje upotrebu različitih doziranih dnevnih treninga koristeći imobilizaciju u punom vremenu vežbi u odnosu na ograničenje koje je nastalo oštećenjem radi poboljšanja sposobnosti ekstremiteta gornjeg dela tela kod dece sa slabošću na obe strane tela. Nalazi studije će uspostaviti standarde zasnovane na dokazima kako bi se poboljšao doživotni neuromotorni kapacitet kod osoba sa CP.
- Funkcionalna električna stimulacija (FES) - terapijska upotreba električne struje niskog nivoa za stimulaciju pokreta mišića i vraćanje korisnih pokreta kao što je stajanje ili koračanje - je efikasan način za ciljanje i jačanje spastičnih mišića. Istraživači procenjuju kako stacionarni biciklizam koji pomaže FES može poboljšati fizičku kondiciju i opštu snagu mišića donjih ekstremiteta kod adolescenata. Robotska terapija koja primenjuje kontrolisanu silu na nogu tokom faze zamaha u hodu može poboljšati efikasnost treninga na traci kod dece sa CP. Rezultati ove studije će dovesti do inovativne kliničke terapije koja ima za cilj poboljšanje lokomotorne funkcije kod dece sa CP.
- Botulinum toksin (Botoks), injektiran lokalno, postao je standardni tretman kod dece sa spastičnim poremećajima pokreta kao što je CP. Nedavne studije na životinjama sugerišu da Botoks degradira kosti, ali nema studija o njegovim skeletnim posledicama na ljudima. Druga istraživanja pokazuju da vibracioni tretman niskog intenziteta može poboljšati strukturu kosti u kostima nogu donjih ekstremiteta kod dece sa CP. U novoj kliničkoj studiji, istraživači su utvrdili da ima efekata tretmana Botoksom kada je u sprezi sa svakodnevnim tretmanom vibracijama na koštanu masu i strukturu kostiju kod dece sa spastičnom CP.
- Sistemska hipotermija - kontrolisano medicinsko spuštanje prosečne temperature tela - čini se da štiti mozak i smanjuje stopu smrti i invalidnosti od određenih poremećaja i povreda mozga. Prethodne studije su pokazale da je hipotermija efikasna u lečenju neuroloških simptoma u porođajnim ili kasnim prevremeno rođenim bebama mlađim od jednog meseca koje se pripisuju hipoksičnoj ishemiji (HIE, povreda mozga usled ozbiljnog smanjenja snabdevanja organizma kiseonikom), može izazvati kvadriplegičnu CP, sa ili bez poremećaja kretanja. U nastojanju da se utvrde najefikasnije strategije hlađenja, istraživači proučavaju različite postupke hlađenja kako bi poboljšali šanse za preživljavanje i ishode neurorazvojnosti.18-22 meseca nakon tretmana kod novorođenčadi sa neurološkim simptomima pripisanim HIE. Drugi istraživači proučavaju da li je kombinovana terapija hipotermijom i rekombinantnim eritropoetinom (hormonom koji podstiče rast novih crvenih krvnih zrnaca i povećava nivo kiseonika u krvi) efikasniji od bilo koje terapije u lečenju neurorazvojnih poremećaja u životinjskom modelu koji uključuje nedostatak kiseonika pre, za vreme ili neposredno posle rođenja.
