fbpx
ilustracija mozga sa indikacijama oštećenosti

Diskinetička cerebralna paraliza, poznata i kao atetoidna cerebralna paraliza ili ADCP, oblik je poremećaja koji je karakterističan po nevoljnim pokretima. Iako nije toliko uobičajena kao spastična cerebralna paraliza, nije retka kao ataksični ili mešoviti oblik cerebralne paralize.

Šta uzrokuje diskinetičku cerebralnu paralizu?

Diskinetička/atetoidna cerebralna paraliza uzrokovana je oštećenjem bazalnih ganglija mozga. Bazalne ganglije su odgovorne za slanje poruka telu kako bi pomogle koordinaciji i kontroli pokreta. Kada su oštećene, ugroženi su dobrovoljni pokreti, što rezultira nehotičnim i nenormalnim kretanjem.

Karakteristike i simptomi diskinetičke cerebralne paralize

Postoje tri karakteristike koje definišu diskinetičku cerebralnu paralizu: distonija, atetoza i horeja (drhtanje). Svaka od ovih karakteristika dolazi sa sopstvenim simptomima.

Distonija

Distonija uključuje nehotične kontrakcije mišića koji pokreću zglobove, sporim i ponavljajućim pokretima koji postaju gori kada se dete počne kretati.
Ostali simptomi uključuju:

  • Nepravilno i nespretno držanje
  • Pokreti koji se naizmenično menjaju od sporih i bolnih do brzih i brzih
  • Nevoljni pokreti koji se pojačavaju kad je dete pod stresom ili umorno

Distonija može da pogodi bilo koji deo tela, ali a ponekad je i lokalizovana na samo jednom delu tela. Na primer, dok jedno dete može imati nenamerne, nespretne pokrete celog tela (generalizovana distonija), drugo dete može imati iste simptome samo u nogama (žarišna distonija).

Pomoću senzornih trikova mnogim ljudima s distonijom može se pomoći u suzbijanju nevoljnih pokreta. Na primer, odmaranje dok su naslonjeni o zid ili postavljanje ruku iza glave može pomoći nekim ljudima koji imaju distoniju da kontrolišu pokrete. Ostali senzorni trikovi uključuju pritiskanje prstiju na oči ili nos, korištene uske trake za glavu preko čela i stavljanje ruke ispod brade.

Atetoza

Atetoza je još jedna karakteristika diskinetičke cerebralne paralize, obeležena sporim trzajima i trnovitim pokretima. Simptomi se mogu ispoljiti dok se dete odmara i uglavnom se pogoršavaju kada se dete kreće.

Ostali uobičajeni simptomi atetoze uključuju:

  • Nevoljni spori, neprekinuti pokreti koji se pogoršavaju pri pokušajima pomeranja
  • Fluktuirajući tonus mišića (od ukočenog do mlitavog)
  • Grimasa i/ili balavljenje zbog nedostatka kontrole mišića lica
  • Poteškoće sa jedenjem i pićem
  • Poteškoće u hvatanju i držanju sitnih predmeta zbog promena u mišićnom tonusu
  • Nevoljni pokreti mogu biti neprekidni ukoliko dete nije potpuno opušteno
  • Nevoljni pokreti obično nestaju kada dete spava

Horeja (drhtanje)

Drhtanje je karakteristično za diskinetičku cerebralnu paralizu koju obeležavaju kratki nepravilni i nenamerni pokreti. Ime je dobilo od grčke reči, chorea, što znači „ples“, pošto su nevoljni pokreti često ponavljani. Horeja može istovremeno pogoditi više delova tela.

Horeja može dovesti do poteškoća sa žvakanjem, pićem, gutanjem i govorom.

Mogućnosti lečenja za diskinetičku/atetoidnu cerebralnu paralizu

Fizikalna terapija je generalno jedna od prvih vrsta lečenja koja se savetuje osobama sa diskinetičkim oblicima cerebralne paralize. Fizikalnu terapiju treba započeti što je pre moguće sesijama u određenom centrima za fizikalnu terapiju, u lekarskoj ordinaciji ili kod kuće sa fizioterapeutom.

Pošto deca sa diskinetičkom/atetoidnom cerebralnom paralizom često imaju problema sa komunikacijom, logopedska terapija obično prati fizikalnu terapiju. Govorna terapija, poznata i kao govorna i jezička terapija, pomaže deci da nauče efikasnije da komuniciraju. Takođe pomaže kod problema sa disanjem i žvakanjem kod pacijenata koji intenzivno i uporno vežbaju.

Lekovi se takođe mogu propisati deci sa atetoidnom/diskinetičkom cerebralnom paralizom. Pošto su nevoljni pokreti mišića neki od glavnih simptoma, prepisuju se lekovi kojima se smanjuju mišićni grčevi i bol, kao i lekovi koji blokiraju hemijske glasnike u mozgu.

Ostali lekovi koji se mogu propisati za atetoidnu cerebralnu paralizu uključuju mišićne relaksate, lekove za probleme sa spavanjem i lekove za gastrični refluks.

U nekim slučajevima se preporučuje ortopedska hirurgija da bi se ispravili deformiteti udova kao što su kontrakture. Hirurgija je uglavnom rezervisana za decu koja imaju izražene deformitete ili nastavljaju da osećaju bol prilikom hodanja i kretanja.

Prognoze za Diskinetičku/atetoidnu cerebralnu paralizu

Dugoročni izgledi za decu sa diskinetičkom cerebralnom paralizom zavisiće od ozbiljnosti oštećenja mozga i toga kako dobro terapija funkcioniše. Na primer, ova vrsta cerebralne paralize može da se kreće od vrlo slabe do jako teške.

Deca sa manjim simptomima mogu dobro reagovati na tretmane i voditi nezavisan život, dok će onima sa težim slučajevima poremećaja biti potrebna dubinska, dugotrajna i stalna medicinska nega.

Pogledajte i obraćanje Maysoon Zayid, verovatno najpoznatije osobe na svetu sa diskinetičkom cerebralnom paralizom. Ne zaboravite da uključitet titlove na Srpskom ili hrvatskom jeziku u donjem desnom uglu videa.