Studija pokazuje da kod neke dece sa cerebralnom paralizom koja imaju skoliozu ne moraju imati karličnu fiksaciju.
Ugrađivanje šrafova u karlicu kao tretman koji nema negativan uticaj na rast (growth-friendly) deteta kod skolioza može biti bolan, a takodje može dovesti i do infekcije kože kod ove populacije.
Nova studija Michigan Medicine došla je do saznanja, da neka deca sa cerebralnom paralizom i skoliozom ne zahtevaju karličnu fiksaciju kada se podvrgavaju tretmanu „rastućim šipkama“, izbegavajući tako mnoge komplikacije.
Koristeći podatke iz 20 zdravstvenih sistema, istraživači su analizirali blizu 100 pedijatrijskih pacijenata sa cerebralnom paralizom i skoliozom sa implantima koji nemaju negativan uticaj na rast, gde su rastuće šipke ugradjene u ledja radi kontrole kičmene krivine, a da pritom dozvoljavaju rast kičme. Oni su utvrdili da nije neophodno da karlica bude uključena u ugradjivanje rastućih šipki, kada deca imaju nagib izmedju karlice i donjeg dela ledja manji od 10 stepeni. Rezultati su objavljeni u časopisu koji se bavi deformitetima kičme (Spine Deformity).
„Ugradjivanje šrafova u karlicu, da bi se učvrstile rastuće šipke, nije bezazleno. Šrafovi u ovoj oblasti teže da budu više ispupčeni“ - rekla je Gertruda Ying Li,M.D. glavni urednik novina i dečji hirurg ortoped na Health C.S. Mott dečijoj bolnici univerziteta u Mičigenu.
“Ispupčeni šrafovi mogu biti bolni i takođe mogu uzrokovati oštećenje kože koja ih prekriva, što dovodi do infekcije. U prošlosti, bilo je dosta slučajeva da ovi šrafovi nisu bili pouzdani u vršenju svoje funkcije. Iz navedenih razloga, pravovremeno sagledavanje koja deca imaju pogodan nagib u karlici i donjoj lumbalnoj kičmi, kako bi imala korist od ugrađivanja šipki u karlicu je veoma važno.”
Deca sa cerebralnom paralizom nemaju normalnu kontrolu nad nervima i mišićima i mnoga od njih koriste invalidska kolica. Kada dodje do skolioze, krivina njihove kičme teži da bude naglašenija nego kod osoba koja nemaju skoliozu. Krivina se može proširiti na karlicu, utičići na ravnotežu pri stajanju i sedenju i uzrokujući pritisak koji može učiniti sedenje bolnim ili dovesti do oštećenja kože.
Kod pacijenata kod kojih se primenjuju rastuće šipke često je neophodno više od jedne operacije, i kod većine dece je neophodno izvršiti spinalnu fuziju (povezivanje ili stabilizacija dva ili više pršljenova koji stimulišu rast nove kosti između). “Growth-friendly” intervencija se već povezuje sa više komplikacija u odnosu na pojedinačnu spinalnu fuziju. Za pacijente sa cerebralnom paralizom koji imaju dovoljno mali nagib karlice, dr Li kaže da je preporučeno izbegavanje ugrađivanja šrafova u karlicu u ranim fazama “growth-friendly” tretmana.
“Čak i kada smo videli određenu decu sa ugrađenim rastućim šipkama u kičmi, kojima je kasnije bila nephodna ugradnja šipki i u karlicu, ugradili smo te karlične šrafove tek kad su deca bila u završnoj proceduri spinalne fuzije” rekla je doktorka.
“Ovi pronalasci obezbeđuju kolegama hirurzima više informacija, kako bi mogli da pomognu pacijentima da izbegnu komplikacije još tokom procesa ispravljanja krivine, koja može uticati na kvalitet života, bol i razvoj pluća kod dece sa cerebralnom paralizom.”
Citiran tekst: “Fiksacija karlice nije uvek neophodna kod dece sa cerebralnom paralizom, koja imaju skoliozu, a koja su podvrgnuta “growth-friendly” intervencijama, Spine Deformity.
Dodatni autori teksta: Jennylee Swallow, M.S., Michigan Medicine, Joel Gagnier, Ph.D., N.D., M.Sc., Michigan Medicine and U-M School of Public Health, John T. Smith, M.D., Primary Children’s Medical Center, University of Utah, Robert F. Murphy, M.D., Medical University of South Carolina, Paul D. Sponseller, M.D., Johns Hopkins Medicine, Patrick J. Cahill, M.D., Children’s Hospital of Philadelphia, Pediatric Spine Study Group.
Zahvaljujemo se Ivani Otašević iz udruženja ''Putnici'' Arandjelovac što nam je pomogla i prevela ovaj tekst.
