Jednom davno, u jednom malom gradu, živele su dve prelepe bliznakinje, Lina i Lena. One su bile najbolje drugarice, i uvek su bile zajedno. Međutim, postojao je jedan problem - obe devojčice su imale cerebralnu paralizu, što znači da su imali teškoće u kretanju.
Ali, to ih nije sprečilo da budu najsrećnije devojčice u gradu. Uprkos izazovima, Lina i Lena su uvek imale osmeh na licu i bile su veoma hrabre. Njihovi roditelji su uvek bili uz njih i pomagali im u svemu što su želele da urade.
Jednog dana, tata i mama su odlučili da renoviraju njihovu kuću kako bi bila prilagođena potrebama njihove dece. Lina i Lena su oduševljeno gledale dok su majstori menjali vrata, prozore i pravili rampe za invalidska kolica.
Međutim, kada su majstori završili posao, mama i tata su shvatili da nisu u stanju da sami srede baštu. Bliznakinje su osetile da su njihovi roditelji zabrinuti i odlučile su da im pomognu.
Lina i Lena su počele da smišljaju kako bi mogle da pomognu svojim roditeljima. Iako su imale cerebralnu paralizu, one su bile izuzetno kreativne i pametne. Na kraju, smislile su sjajnu ideju - napravile su plan kako da srede baštu tako da bude sigurna i prilagođena njihovim potrebama.
Bliznakinje su prvo nacrtale plan bašte i pokazale ga svojim roditeljima. Onda su počele da sakupljaju cveće i sade biljke. Kada su završile, bašta je izgledala prelepo i bila je savršeno mesto za igru i opuštanje.
Mama i tata su bili oduševljeni i zahvalni svojim ćerkama na divnom daru. Lina i Lena su shvatile da su njihove ideje i mašta jako važni i da mogu pomoći i drugima.
Od tada, Lina i Lena su nastavile da smišljaju nove ideje i projekte kako bi pomogle drugima u zajednici. Postale su poznate u gradu kao hrabre i pametne devojčice koje uvek pomažu drugima.
I tako su živele srećno do kraja svojih dana, ne samo kao dve prelepe bliznakinje, već kao dve hrabre devojčice koje su pomagale svojim roditeljima i svima oko sebe.
