Da li je serviranje soka od maline ili priprema kupke ozbiljna metoda za negu? Zašto ne, kažu zagovornici i promoteri bazalne stimulacije - koncepta koji zahvaljujući ljudskom pristupu dobija sve veći broj pristalica među medicinskim sestrama i lekarima. Ovaj novi pristup ima svoju najveću tradiciju u Nemačkoj i susednim evropskim zemljama gde je vrlo rasprstranjen model nege.
Šta je bazalna stimulacija?
Bazalna stimulacija označava aktiviranje opažajnih/čulnih područja i stimulisanje primarnog iskustva tela i pokreta, kao i terpiju za razvoj individualne neverbalne komunikacije kod ljudi, kod kojih je sopstvena mobilnost oslabljena a njihova sposobnost vežbanja i komunikacije značajno narušena. Na primer, ljudi sa višestrukim teškim oštećenjima, traumama na glavi i mozgu, ljudi sa hemiplegijom, cerebralnom paralizom i slično. Ova tehnika nudi mogućnost pokušaja uspostavljanja kontakta s tim ljudima kako bi im se omogućio pristup njihovoj sredini i njihovim bližnjima i kako bi oni iskusili kvalitetan život.
Koncept bazalne stimulacije je razvio prof. dr. med. Andreas Frohlich. Izraz i pojam "bazalna stimulacija" potiču iz sredine 1970-ih. Nakon konstantnog razvoja do danas, bazalna stimulacija je doživela značajne promene u svom sadržaju. Bazalna stimulacija danas nije u skladu sa bazalnom stimulacijom pre 35 godina. Pristup se postepeno razvijao „od metode koja je u početku bila dostupna samo kao tehnika do sveobuhvatnog koncepta za višestruko ugrožene“. Ona razmatra sledeće aspekte
- Ritmizaciju aktivnog vremena i perioda odmora
- Stvaranje pogodnih prostora za život i učenje
- Organizuje terapije i prilike za interakciju
- Razmatra izgradnju ličnih odnosa
- Razmatra učešće u svakodnevnim aktivnostima
Između ostalog, iskustva kao što su osećaj sopstvenog tela (koža kao dodirna tačka sa spoljašnjim svetom), osećaj sopstvenog položaja u prostoru (koordinacija) i upoznavanje nečijeg unutrašnjeg kroz somatsko, vestibularno i davanje vibracionih sugestija.
Konkretni primeri
U okviru nege nude se iskustva koja se povezuju sa prenatalnim iskustvima i služe kao osnova za dalji razvoj.
Pored toga, aktiviraju se pet čula (vid, sluh, ukus, osećaj, miris) kao u sledećim primerima:
- Pevanje, vodeni krevet sa zvučnikom ispod, sviranje različite muzike u sobi, stvaranje ritma udaranjem iznad ili pored tela
- Razne, obojene svetlosti, čak i pokretna rasvetna tela iznad kreveta ili u vidokurugu
- Mobilne igre i igre sa vodom u sobi
- Кrevet sa loptom, ljuljaške, invalidska kolica
- Masaže svih vrsta i jačina uz pomoć različitih metoda, ulja, predmeta
- Stimulacija promenom prostora, takođe u sobama sa puno ljudi ili na otvorenom
- Кretanje i plivanje u kupki sa balonima sa različitim igračkama
- Unos hrane, ako je moguće, privlačan i prijatan
- Ritam, koji se u toku dana prepoznatljivo ponavlja
- Pratite aktivnosti sa jezikom, takođe i pripovedanjem
- Stimulacija dodirom (glađenjem) životinja u terapiji uz pomoć životinja
Svaka moguća samo-aktivnost je podržana, kao i svaki pristup koji deluje kao reakcija, odgovor ili stvara uzajamni suživot.
Bazalna stimulacija treba na značajan način da bude integrisana u svakodnevni život.
Bazalna stimulacija kao koncept
Bazalna stimulacija može se shvatiti kao "mentalni pristup problemima i poteškoćama kod osoba sa teškim invaliditetom" kao model razumevanja i delovanja. Ovakav koncept nudi sistematizovana iskustva i sugestije koji su se već više puta dokazali u praksi. Međutim, takvo praktično dokazivanje može se i dalje prikazivati samo ako su terapije bazalne stimulacije uvek pojedinačno odmerene, prilagođene i, ako je potrebno, modifikovane, tj. ako uzimaju u obzir potrebe, životna iskustva i ciljevi svojih korisnika. Bazalna stimulacija nije fiksni program obuke, nije ni prosta primena mehaničke stimulacije čula, niti pak tehnologija razvoja ili nege. Ona nema nijedan obavezujući recept. Dakle, bazalna stimulacija nije zbirka konačnih rešenja za svakog pojedinca kome je potrebna nega, terapija i edukacija. Sve ovo sažima tvrdnju "Bazalna stimulacija je koncept".
Ljudsko biće
Osnovna stimulacija pretpostavlja da pedagoška, medicinska i terapijska interakcija uspevaju samo ako se osobama sa invaliditetom pristupi kao celokupnom ljudskom biću, njegovoj/njenoj posebnosti. Bazalna stimulacija je poziv za druženje sa drugim ljudima. Naglašavanje međuljudskih susreta kao jezgro koncepta takođe uključuje određeni etički stav profesionalaca. Može se opisati kao zaštitnički stav u korist osobe sa invaliditetom.
Individualizacija
Individualizacija kao vodeći princip bazalne stimulacije zasniva se na priznavanju činjenice da su ljudi jednaki po svom dostojanstvu, ali često različiti u svojim interesima, sklonostima, životnim iskustvima (poput senzobiografije) ili stilovima komunikacije. Razmatranje i svesno oblikovanje ovih mogućih razlika ili osobina ličnosti kod svake (teško oštećene) osobe ima veliki i odlučujući značaj u bazalnoj stimulaciji.
Preduslovnost
Ako je potrebno, osnovni karakter pedagoške, medicinske ili terapijske terapije je da primalac ovih terapija ne mora ispuniti nikakve preduslove da bi se izborio sa njima ili ih iskoristio, tj. da se od njega ne očekuje nikakvo prethodno znanje. "Fizička prisutnost je dovoljna da se uđe u bazalni postupak razmene". U tu svrhu mogu se navesti „sami počeci sposobnosti komunikacije, percepcije, pokretljivosti, pažnje, učenja itd.“. Naročito treba razmisliti o terapijama koje se bave somatskom, vestibularnom ili vibratornom percepcijom.
Dijalog i komunikacija
Osnovna stimulacija u središte profesionalne pažnje stavlja iskustvo, odgovor, potrebe i ciljeve osobe sa invaliditetom. Bazalni rad se, prema tome, može razviti samo u pažljivom dijalogu sa pojedincem/osobom sa invaliditetom. Uzbudljive komunikativne situacije i procesi - razumevanje, pronalaženje zajedničkog stajališta, upućivanje jedni na druge (Slika 1) – pokazuju se kao polazna tačka za bazalne aktivnosti.
Osobe sa invaliditetom
Deca, adolescenti i odrasli s teškim oštećenjima u mnogim - ili čak svim - životnim aktivnostima trebaju pomoć drugih (u stepenu netipičnom za zdrave vršnjake). Bazalna stimulacija je orijentisana na potrebe pojedinaca:
- potrebna im je fizička blizina da bi opazili druge;
- potrebni su im oni koji ih razumeju bez (verbalnog) jezika i prilagođavaju se njihovim individualnim mogućnostima izražavanja;
- potrebna su im druga ljudska bića koja će se upoznati sa njihovim društvenim i materijalnim okruženjem na razumljiv način
- potrebni su im oni koji će im pomoći da promene položaj i da se pokrenu;
- potrebni su im ljudi koji im daju samopouzdanje, kao i oni koji su tehnički kompetentni za brigu, napredovanje i praćenje.
Prvih godina, grupa pojedinaca kojima je koncept bazalne stimulacije i bio namenjen, je bila prilično ograničena. Tokom godina, ta grupa se znatno proširila. Danas, specijalisti iz različitih profesionalnih grupa primenjuju bazalnu stimulaciju, u radu sa:
- prevremeno rođenom decom kojima je potrebna intenzivna nega
- decom, adolescentima i odraslima koji imaju ozbiljne invaliditete
- ljudima koji su stari, kojima je potrebna nega, kojima se bliži kraj
- pojedincima koji imaju kognitivni nedostatak
- ljudima koji su se razboleli od neke teške bolesti
Usluge bazalne stimulacije mogu takođe biti od pomoći u pedagoškom, starateljskom ili terapijskom napredovanju i podršci ljudima koji pokazuju poremećaje u ponašanju povezana sa (teškim) kognitivnim onesposobljenjem ili pate od (teške) kognitivne invalidnosti (hronične).
Holistički pristup na ljudski razvoj
Ljudi nisu mašine, već živa bića. Stoga razvoj nije se ne može sprovesti "fabrički i spolja". Umesto toga, razvoj uvek predstavlja pojedinačni proces pojedinca: „Možete samo da se razvijate“. Međutim, na razvoj utiču spoljni faktori - socijalni i materijalni uslovi životne sredine: okolina koja može biti (prilično) povoljna ili (prilično) nepovoljna za razvoj. Koncept bazalne stimulacije je stvaranje takvih uslova životne sredine koji su od koristi za osobu sa invaliditetom kako bi ona mogla da se razvija. Istovremeno se naglašava zauzimanje holističkog pogleda na razvoj. "Integritet znači da najrazličitije procese učenja, iskustva, razmišljanja i percepcije, ali i kretanje i komunikaciju" kao i druge razvojne procese" obavlja ista osoba istovremeno. Integritet se odnosi i na roditelje , nastavnike, terapeute. Model holizma pokušavamo da ilustrujemona sledećoj slici:
Ciljevi bazalne stimulacije
Zdravlje i blagostanje, obrazovanje i učestvovanje, kao i komunikacija su osnova za bazalnu stimulaciju. Pet pomenutih kategorija (zdravlje, blagostanje, obrazovanje, učestvovanje, komunikacija) obuhvataju čitavu suštinu bazalne stimulacije:
- održati život i iskusiti razvoj,
- osetiti svoj sopstveni život,
- iskusiti sigurnost i graditi poverenje,
- razvijti svoj ritam,
- oblikovati život,
- doživeti spoljni svet,
- uspostaviti i održati odnose,
- naći smisao i značenje ,
- živeti autonoman i odgovoran život,
- otkrivati svet i razvijati se.
Pitanje o karakteru bazalne stimulacije
Dijalog, komunikacija, obrazovanje, zdravlje, blagostanje, učestvovanje, itd. svakako su pojmovi koji su osnovni za bazalnu stimulaciju, ali ih takođe možemo naći i u drugim oblastima terapije, nege i edukacije. Ovo zapažanje dovodi do pitanja šta je suština bazalne stimulacije? Mogu se izdvojiti najmanje tri zaključka:
- Bazalna stimulacija nudi pravu podršku i pomoć za unapređenje razvoja, za koju nije potrebna nikakva prethodna ili već postojeća veština kod osoba sa invaliditetom. Možete primenjivati koncept bazalne stimulacije čim se osoba rodi, sve dok živi bez obzira na stepen invaliditeta.
- Bazalna stimulacija se fokusira na mogućnosti koje nudi ljudsko telo: koristi i oblikuje interakciju, pokret i komunikaciju. U tom smislu, to je telesno-orijentisan pristup. Telo nije samo imaginarno, već je vidljivo, zvučno, dodirljivo. On nam takođe daje “lični pristup, čak i ako se čini da su svi komunikativni i mentalni odnosi sprečeni“.
- Naglašavajući holistički pristup, bazalna stimulaciju naglašava izbegavanje antropoloških dualizama. Koncept odbacuje poređenja res extensa (čisto fizičke susptance u čoveku) i res cogitans (intelektualna supstanca ljudskog bića). Previše lako takvi dualizmi vode ka visokom poštovanju intelekta, i na taj način umanjuju sposobnost onih pojedinaca, koji ne mogu da nađu intelektualni sjaj.
