Zakon Roditelj-negovatelj i dalje je na čekanju da bude usvojen. Kako nezvanično saznajemo, kao što postoje oni koji su zagriženi borci koji smatraju da je ovaj zakon dobar i hitan, postoje i oni koji ovaj predlog kritikuju i smatraju ga štetnim i za roditelje i za decu sa invaliditetom. Takođe naslućujemo da oni koji su protiv zakona koče njegovo usvajanje i misle da time čine svima dobro.
Želimo da saznamo šta vi mislite, ali i da se pre nego što date svoj glas pogledate argumente za i protiv.
Nesumnjivo je da i borci za zakon i kritičari zakona smatraju da roditelji nisu dovoljno socijalno i ekonomski zaštićeni i da im je potrebna podrška države. I to mnogo veća podrška nego što je država trenutno daje. O tome postoji saglasnost i obe grupe žele da se izbore za veću pomoć i bolji tretman roditelja dece sa invaliditetom.
Pogledajmo razlike u stavovima vezanih za zakon:
Finansijska podrška
ZA:
Finansijska podrška: Roditelji-negovatelji imaju pravo na određenu novčanu pomoć koja im pomaže da pokriju troškove povezane sa negom deteta. Oni su ugroženi jer imaju veće troškove života, plus troškove lečenja deteta, a sa druge strane smanjenu radnu sposobnost zbog nege deteta, a često su i u potpunosti onemogućeni da rade i da se bave svojim poslom. Zbog toga trebaju da dobijaju novčanu pomoć u vidu plate.
PROTIV:
Protivnici se slažu da su roditelji ugroženi iz svih navedenih razloga, ali se ne slažu da roditelji trebaju za to da dobijaju platu, već da pomoć treba da bude organizovana po drugačijem modelu. Oni ne žele da država podstiče roditelje da ostaju u kućama i brinu o svojoj deci, već traže od države da omoguće roditeljima da ravnopravno učestvuju u svim društvenim aktivnostima bez obzira što imaju decu sa smetnjama u razvoju. Oni žele da država omogući normalan dalji život roditelja kao i uključenost dece u društvo po principima inkluzije. Smatraju da je proces plaćanja roditelju za negu deteta pokušaj da se delimično izbegne inkluzija.U praksi, rođenje deteta sa invaliditetom značilo bi stimulisalo roditelja da napusti svoj posao i da postane negovatelj. Takođe misle da država želi da usvoji zakon jer bi tako skinula sa sebe veliki deo odgovornost koji bi prebacila na roditelja. Država bi lako odmah po u svajanju ili u budućnosti mogla da ukine druga socijalna davanja, tipa dodatak za tuđu negu i pomoć, personalne asistente i sl. jer bi u slučaju nastavka primanja iste praktično dva puta plaćala za istu stvar. Isto tako bi imala osnov da ukine i brojne druge povlastice.
Pravo na rad
ZA:
Roditelji dece sa smetanjama u razvoju jako teško mogu da rade dok brinu o svojoj deci. Njihova radna sposobnost je smanjena zbog negovanje dece.
PROTIV:
Protivnici ovog zakona ne spore činjenicu da je negovanje dece sa smenjama u razvoju posao. I da on treba da bude na neki način adekvatno prepoznat. Međutim prigovaraju ponuđenom rešenju da ne tretira adekvatno pravo na odmor. Koliko god bilo besmisleno, bez odmora bi se prekršila povelja o ljudskim pravima. Kako bi to u praksi moglo da izgleda teško možemo i da zamislimo. U slučaju nemanja odmora, država bi mogla da trpi ozbiljne posledice zbog ugrožavanja ljudskih prava.
Pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje
ZA:
Roditelji-negovatelji treba imaju pravo na penzijsko i zdravstveno osiguranje, što im omogućava pristup zdravstvenim uslugama i sticanje penzijskog staža. Tako, pošto su onemogućeni da rade, praktično dobijaju punu penziju.
PROTIV:
Kritičari ne spore da treba socijalno zbrinuti roditelje kada ostare. Takođe ukazuju na taj problem i traže od države da ga reši. Recimo, šta bi se desilo ako dete ne daj Bože premine, a roditelj ne stekne uslove za penziju. Posle dugogodišnjeg odsustva iz struke ne bi mogao da se vrati na posao, kada se pokidaju i poslovni kontaktu. Takođe bi tada izgubili i sva prava na dodatna primanja. Takođe kritikuju da zakon ne pokriva situacije kod dece sa blažim invaliditetom, gde je roditelj takođe opterećen a zakon to ne prepoznaje.
Izolacija i zdravstveni rizici
ZA:
Zagovornici zakona bore se da se roditelju omogući da što više vremena provede sa svojim detetom. Smatraju da je prirodno da roditelj bude sa svojim detetom i da mu on može biti najbolja podrška, te da dete na taj način može i najviše da napreduje i najviše postigne.
PROTIV:
Postoji zabrinutosti da bi status roditelj-negovatelj mogao da dovede do socijalne izolacije roditelja i dece. Roditelji bi radili 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji za minimalnu platu, bez slobodnih dana, što bi moglo imati negativan uticaj na njihovo zdravlje i socijalni život. Takođe, nije jasno kako bi se zakon primenjivao u slučajevima kada roditelji žele ili moraju da rade još neki posao. Da li bi takav roditelj zapravo bio primoran od strane države da prihvati posao negovatelja.
Kontrola
ZA:
Zakon bi trebalo da jasno definiše kategorije invaliditeta i prava koja iz njih proizlaze. Na taj način bi se osiguralo da oni sa najvećim potrebama dobiju adekvatnu podršku. Predloženo je kreiranje jedinstvenog registra dece sa smetnjama u razvoju na nivou države. Ovaj registar bi omogućio precizno praćenje i evidenciju svih korisnika zakona, što bi olakšalo kontrolu i distribuciju sredstava.
PROTIV:
Kritičari upozoravaju da bi implementacija zakona mogla biti problematična zbog nedostatka adekvatnih mehanizama za nadzor i kontrolu. Saglasni su da treba formirati registar dece sa smetnjama u razvoju, ali naglašavaju da on trenutno ne postoji i da ga treba prvo njega formirati pa tek onda sprovoditi akcije koje se na njega oslanjaju.
